Kod nas je poznata pod nazivima: jajčara, kneginja, blagva, rujnica, kajmačara. Blagva spada u pečurke koje imaju dugu istoriju.

Blagva ( Amanita caesarea) može se naći u hrastovim šumama, kao i u šumamma mešovitog tipa. Najbolje uspeva na toplim i suvim mestima, gde ima sunčeve svetlosti. Sezona branja ove pečurke počinje u maju, a završava se početkom jeseni.

Drška blagve je žućkasta, cilindričnog oblika i visine oko 10 cm. Meso i listići su joj takođe žuti. Spore su bele boje.  Mlade pečurke imaju polukružan šešir. Vremenom ona postaje spljoštena, a prečnik joj dostiže oko 15 cm. Blagva ima i karakterističnu boju - obično ima žutu ili narandžastu boju i pritom je dosta sjajna. U nekim slučajevima može biti i crvenkaste boje.

Branje i razlike

Blagvu treba da beru samo iskusni sakupljači gljiva, jer postoji velika mogućnost da se pomeša sa svojom dvojnicom - crvenom pupavkom. Kod jajčare su listići žućkasti, dok kod crvene pupavke su beli. Druge razlike su kod Blagve gornji deo omotača ima delove različitih oblika i veličina, koji su nepravilno raspoređeni jedni preko drugih. Dok se isti delovi kod crvene pupavke malobrojni i sitni. Isto izgledaju i daju utisak pravilne raspoređenosti. Razlika im je i u boji šešira kod blagve je šešir crvenkast, često prošaran žućkastim nijansama. Kod crvene pupavke je on jarke crvene boje.

Ova gljiva ima izuzetno prijatan miris i vrlo je ukusna,neki tvrde da meso blagve ima ukus oraha.

Kako blagva deluje na naš organizam

Konzumacija blagve blagotvorno deluje na naše mentalno i fizičko zdravlje. Ona sadrži proteine, koji su važan izvor energije. Takođe, u pečurkama se nalaze i minerali i vitamini B, PP i D, kojima su telu dosta potrebni.

Konzumacija blagve ojačava ceo organizam, a ujedno i imuni sistem. 

Izvor: bonapeti.rs

Gljiva Blagva