Velika puhara (lat. Langermannia Gigantea) je gljiva loptastog oblika koja se uglavnom sreće tokom leta i s jeseni. Naseljava umerene klimatske zone u svim delovima sveta i najčešće se može pronaći na otvorenim i poluotvorenim mestima poput bašta, na livadama, poljima, u okolini seoskih puteva i drugde gde je zemljište izdašno hranljivim materijama.

Pored toga što je dobra za jelo, zbog visoke vrednosti belančevina, koje sadrži, puhara ima i neka lekovita svojstva. Sadrži aminokiseline, ureu, ergosterol (provitamin vitamina"D"), masti i materiju nazvanu kalvacin (calvatin), koja je u eksperimentima na miševima pokazala antitumorna svojstva.

Zrele spore predstavljaju sirovi antibiotik. Imaju svojstvo da, ako se stave na otvorenu ranu, zaustave krvarenje. Takođe se stavljaju i na žive rane da bi se zaustavila ili sprečila infekcija. Proces zarastanja je veoma brz, a ožiljak gotovo zanemarljiv. Ovo svojstvo je u narodu poznato od davnina, naročito u pasivnim krajevima i udaljenim planinskim područjima. Najčešće su seljaci na ovaj način lečili rane kod stoke. Postoje dokumenti da su vojnici tokom Prvog svetskog rata takođe koristili ovaj prah za dezinfekciju i zarastanje rana.

S obzirom na svoje antibiotsko svojstvo, ovaj prah se koristio i kod bakterijskih oboljenja grla i nosa. Na poseban način, od njega se priprema i čaj. Novija medicinska istraživanja u svetu su dokazala da je ovaj prah prirodni antibiotik koji deluje takođe i na bakterije koje izazivaju upalu pluća i na neke od bakterija koje su izazivači upale mokraćnih puteva.

JESTIVOST

S ukusom na teleći mozak, najukusnija je među svim puharama. Treba samo paziti da joj je meso još jedro i belo (da nije počelo da žuti). Koristi se u celini, samo se opna oljušti. Najkusnija je u prženom obliku, sama ili sa nekim dodatkom.

Agroinfo.rs/travarisrbije.com

Puhara gljiva brojnih korisnih svojstava