Zanimljiv prikaz nekih morfoloških i fizioloških osobina gljiva kao rasprostranjenih stanovnika naše životne sredine

Ljubitelji prirode, a naročito gljiva, moći će ovom prilikom da saznaju nekoliko zanimljivosti i veoma interesantnih činjenica o ovim divnim bićima.

Sve pečurke su gljive, a sve gljive nisu pečurke. Pečurka je mesnato plodno telo gljive, odnosno, pojavni oblik u reproduktivnoj fazi gljive. Gljive su heterotrofni organizmi bez hlorofila obzirom da uzimaju gotovu hranu iz prirode. Sastoje se od micelijuma izgrađenog od hifa koje predstavljaju dugačke i često razgranate filamente(ćelije).

Zajedničko za gljive i biljke su biljni hormoni, dok su za gljive i životinje zajednički ćelijski zid od hitina, pigment melanin i enzimi prisutni u mitohondrijama. U stvari, gljive i životinje, zajedno, svrstane su u super carstvo - Opisthokonta.

Gljive recikliraju biljke posle njihove smrti i pretvaraju ih u plodnu zemlju. Da nije gljiva, planeta Zemlja bi bila zatrpana sa nekoliko desetina metara biljnih i životinjskih ostataka i život na zemlji nebi bio moguć.
Najstarija gljiva na svetu je nađena u ćilibaru i stara je oko 90 miliona godina. To je vrsta gljive Cordyceps.
Kombinacijom različitih gljiva mogu se napraviti predivne boje za tkanine.
Spore i ćelijski zid gljiva sastoje se od hitina, najtvrđe prirodne materije na Zemlji. Neki naučnici smatraju da su spore gljiva sposobne za put kroz svemir. Drugi čak veruju da su gljive dospele na Zemlju iz Kosmosa. Najzad, neki veruju da su i ljudi koji ovo tvrde poreklom sa druge planete.
Pod odgovarajućim uslovima, spore nekih gljiva mogu da budu uspavane čak nekoliko vekova i da posle toliko vremena ponovo postanu fertilne, odnosno, plodne.
Gljive su višestruko korisne. Osim kao hrana i lek neke vrste gljiva se koriste za bioremedijaciju. U toku ovog procesa one apsorbuju i prerađuju opasne i toksične supstance kao što su ulja, pesticidi i industrijski otpad, na mestima gde takve materije predstavljaju veliku opasnost po životnu sredinu.

Kao izvor hrane gljive koriste različite vrste mikroorganizama, među kojima je i bakterija Echerichia coli.
Poput biljaka mnoge gljive  rastu okrenute prema sunčevoj svetlosti i prate sunce Za razliku od biljaka, naučnici još nisu utvrdili kako gljive koriste sunčevu svetlost.
Mycena porodica gljiva sadrži više od 70 vrsta koje svetle u mraku. Ove gljive proizvode svetlost hemijskom reakcijom koja se zove bioluminisencija. U prošlosti, ljudi su osvetljavali put kroz šumu koristeći panjeve obrasle ovim malenim svetlećim gljivama.
Mnogo pre nego što ju je drveće naselilo, Zemlja je bila prekrivena džinovskim gljivama. Dokaz za to je fosil organizma Prototaxites. Visok je 8m a širok 1m i predstavljao je pravu enigmu za naučnike čitavih 150 godina. Otkriven je 1859. godine od strane jednog Kanađanina u Saudijskoj Arabiji.
Psathyrella aquatica je gljiva koja potpuno živi pod vodom.
U Oregonu (Severna Amerika) postoji džinovska gljiva medenjača (Armillaria ostoyae) stara 2400 godina. Njen micelijum prekriva površinu od oko 890 hektara, polako ubijajući drveće u toj šumi. To je najveći živi organizam na Zemlji.
Gili Trawangan je malo ostrvo u Baliju. Tamo se javno i legalno prodaju i konzumiraju psihodelične gljive. Stavljaju ih u milkšejkove i jedu ih kao čips.
Vilino kolo je prirodna pojava gde se plodna tela gljive grupišu tako da formiraju oblik kružnice.
Gljive su sličnije životinjama nego biljkama.
Postoji gljiva koja liči na mozak i u sirovom stanju jako je otrovna.  U Švajcarskoj i Nemačkoj je zabranjena njena prodaja, dok je neki smatraju za delikates. Reč je o gljivi Gyromitra esculenta ili hrčak.
Najotrovnija gljiva na svetu Amanita phalloides – zelena pupavka. Ima lep i bezazlen izgled kao jestive gljive. Ukus joj je, takodje, jako prijatan. Nikako se ne preporučuje njeno konzumiranje, a simptomi trovanja se javljaju kasno, tek kad njen otrov uništi jetru i bubrege. Dovoljan je samo jedan maleni šeširić ove gljive da ubije odraslog čoveka. Budite veoma oprezni. Ako želite da berete gljive u prirodi za jelo, prvo naučite sve o otrovnim gljivama.
Prva dokumentovana studija o efektima "magičnih“ gljiva desila se još 1799. godine, pošto je jedna londonska porodica greškom pojela ove gljive za večeru.
U prirodi postoji gljiva po imenu Leatiporus suiphureus - šumsko pile. Raste na drvetu i ima skoro identičan ukus sa piletinom.
Kada su izložene sunčevoj svetlosti gljive, kao i ljudska koža, mogu da proizvedu vitamin D. Izlaganjem listića sveže ubrane gljive šitake sunčevoj svetlosti, za 8 sati može se povećati koncentracija vitamina D u njoj za čak 4600 puta.
Najzad, gljive stvaraju antibiotike i koriste ih da se odbrane i oteraju druge mikroorganizme koji su im konkurenti u ishrani. Antibiotik penicilin izolovan je iz plesni (gljive) Penicillium.

 

Izvor:zapaliizgrada.rs

 

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Kada je reč o jestivim gljivama, jedno od najznačajnijih mesta u toj grupi zauzimaju lisičarke i crne trube. To su veoma cenjene i tražene gljive

Ljubičasta gljivica (lat. Laccaria amethystina) vrsta je jarko obojene gljive.

Rani hrčak (lat. Gyromitra esculenta) je prolećna gljiva koja pripada razdelu Ascomycota, a porodici Discinaceae.

Važno je pečurke pravilno brati ali najbitnije je to da berači moraju da razlikuju jestive od onih kojima se mogu otrovati,

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета