Mlečne žlezde (glandulae lactiferae) predstavljaju modifikovane kožne žlezde, ali su po svojoj funkciji tako usko povezane sa polnim organima da ih možemo smatrati njihovim akcesornim delovima.

Na svakoj mlečnoj žlezdi razlikujemo glavnu masu ili trup i papile ili sise (papilla mamae). Baza mlečne žlezde kod preživara je pričvršćena u ingvimalnom području uz trbušni zid pomoću rahlog vezivnog tkiva. Između baza papila nalaze se međupapilarni žljebovi (sulciinterpapillares - intermammilares), a na vrhovima papila, zavisno od vrste životinja, jedan ili više otvora (ostia papillaria) mlečnih kanala.

 Vime krava je veoma dobro razvijeno i smešteno je u ingvinalnoj regiji
- Fiksirano je za trbušni zid pomoću:
- Kože
- Fascija
- Ligamentum suspensorium mammae
 Površinska fascija (fascia superficialis) leži neposredno ispod kože sa kojom se i spaja, a duboka (fascia profunda) odvaja se od duboke fascije trupa (fascia flavae), u blizini bele linije i obavija vime
ispod površinske fascije.
 Ispod duboke fascije smeštena je kapsula koja sadrži elastična vlakna i dosta masnog tkiva.Od kapsule polaze vezivno tkivni nastavci u parenhim vimena i dele ga na režnjeve (lobuse) i režnjiće (lobuluse).Ti nastavci predstavljaju intersticijum vimena u kome leže krvni sudovi, nervi i odvodni kanali mlečne žlezde (ducti lactiferi).

•Između intersticijuma se nalazi parenhim vimena, koji se sastoji iz sitnih razgranatih kanalića koji se proširuju u sekretorne meškove, alveole. Zid alveola se sastoji od epitela koji je okružen bazalnom membranom i mioepitelnim ćelijama (imaju kontraktilnu ulogu).Kontrakcije ovih ćelija nastaju pod uticajem oksitocina i dovode do lučenja mleka
•Epitel mlečnih alveola je niskoprizmatičan u neaktivnim acinusima, odnosno visokoprizmatičan u toku aktivne sinteze mleka (epitel je u toj fazi i do 10 puta viši) pri čemu apikalna površina citoplazme štrči u lumen alveola.Mleko iz alveola biva transportovano kroz kanaliće (ductuli lactiferi) koji se udružuju u veće kanale preko kojih se mleko izliva u mlečnu cisternu(sinus lactiferi).
•Sinus lactiferi( mlečna cisterna) je najširi deo mamarnog kompleksa koji služi kao rezervoar za skupljanje mleka. Mlečna cisterna se nalazi u žlezdanom delu i sisi, i u njoj se mogu razlikovati:
- Žlezdani deo i sisni deo

Sisni kanal (ductus papillaris) se nalazi na vrhu sise i predstavlja krajnji izvodni deo kanala sisnog mamarnog.
Spoljni otvor ovog kanala (ostium papillare) nalazi se na vrhu same sise.Sisni kanal je obložen kutanom sluzokožom, koja obrazuje nabore i na spoljašnjem otvoru prelazi u kožu. Nabor sluzokože u sisnom kanalu kod krava naziva se Fistenbergerova rozeta U zidu ovog kanala nalazi se kružni sistem mišićnih ćelija i elastičnih vlakana (m.sphincter papillae).
Vime je dobro snabdeveno krvlju.Krv dovodi a.pudenda externa koja ulazi duboko u vime i daje ogranke za bazalne delove vimena(a.basalis cranialis et caudalis).

Vime domaćih životinja
Tetramast (krava)
Bimasti (kobila, ovca, koza)
Polimasti (krmača, kuja, mačka)
Vime krave se sastoji iz četiri mlečna kompleksa. Ovi mamarni kompleksi međusobno ne komuniciraju, tako da se zapaljensku proces desnog kompleksa ne može preneti na levi.
Kobila, bimast čije su polovine podeljene na četvrti. Na svakoj sisi ima dva otvora koji vode u posebne četvrti vimena.

Fiziologija mlečne žlezde
Do puberteta ml.žlezda pokazuje neznatnu aktivnost, a kasnije sa polnom zrelošću se razvija i ml.žlezda i to pod uticajem hormona ovarijalnog ciklusa:
•Estrogena
•Progesterona
Što dovodi do strukturnih promena u vidu izduživanja i rasprostiranja primarnih mlečnih kanala. U graviditetu počinje buran razvoj mlečne žlezde u organ za laktaciju.
Kod goveda već u 4 mesecu graviditeta počinje razvoj alveolarnog sistema. Razvoj kanalikularnog sistema zavisi od estrogena, a za razvoj parenhima potreban je progesteron. U evoluciji ml.žlezde, primarna i vodeća uloga ipak pripada hipofizi, jer njeno otklanjanje oduzima estrogenu i progesteronu svaku stimulativnu akciju.
Prema za sada poznatim činjenicama prolaktin ima najjači mamogeni efekat koji je potpomognut dejstvom somatotropina, koji je samostalno neaktivan. Utvrđeno je da je za razvoj potpune funkcionalnosti ml.žlezde dovoljno 6 nedelja.
Najjači mehanički efekat na mlečnu žlezdu ima oksitocin, koji izaziva kontrakcije mioepitela oko mlečnih kanalića i dovodi do spuštanja mleka.
Nadražaj za aktivnu ejekciju mleka javlja se aktom sisanja ili muže, nadražaj se dalje prenosi preko srednjeg lemiskusa i nucleus supraopticus-a i paraventricularisa u hipotalamus pa do hipofize.
Oksitocin je akumuliran u zadnjem režnju hipofize, i njegovo delovanje traje samo nekoliko minuta.

Izvor:http://kpsivo.vet.bg.ac.rs/

Morfologija i anatomija mlečne žlezde kod krava