Због изузетно богатих и раскошних цветова оправдано је називају краљицом пролећног цвећа. Најчешће цветају у белој, ружичастој и пурпурној боји, али најзанимљивије је да се код великог броја магнолија цвет појављује пре листа.

Гајење

Најбоље успевају у полусенци, на месту које је заштићено од пролећних мразева и хладних ветрова. Отпорнији варијетети добро успевају и на директном сунцу. Земља за садњу требало би да буде растресита, благо киселе реакције и способна да задржава влагу. Током првих неколико година од садње магнолију редовно заливајте, а касније само у летњим месецима.

Прихрањивање

Магнолије најбоље успевају у киселкастој, свежој и растреситој земљи. Да би се магнолија лепо развијала и цветала, сваке године потребно је да је прихрањујете ђубривом које не садржи креч. Да би се повећала киселост земљишта јеанпут годишње мало јој додајте киселу земљу, коју можете наћи испод борова.

Орезивање

После орезивања, односно проређивања густих грана и одстрањивања усправних грана-водопија, резове премажите калемарским воском. Зечеви обожавају да се хране меким дрветом магнолије, па је препоручљиво да око стабла дрвета поставите мрежасту заштиту.

Положај

Магнолију није пожељно садити са осталим биљкама у скупини. Садите је самостално, или на довољно великом размаку од осталих биљака, како би имала довољно места да се развије и у цветању засија пуним сјајем. Ово се посебно односи на магнолије које цветају у пролеће.

Размножавање

Семе магнолије сеје се у јесен или у пролеће, након стратификације, односно чувања семена у сандуцима са тресетом и песком, на температури од пет степени. Дужина чувања семена у оваквим условима зависи од врсте и траје од 90 до 180 дана. Због опасности од измрзавања, препоручује се пролећна сетва, а дубина сетве је око пола центиметра. Биљчице треба заливати до потпуног ницања и засенити до краја лета прве године.

Хибриди и сорте

Магнолија грандифлора је зимзелено дрво које може достићи висину до 10 метара, са кремкастобелим цветовима који се појављују током јула и августа. Цветови су крупни (дужине 15 цм, ширине 20 до 30 цм), бели и веома мирисни. Спада у групу најлепших и најцењенијих зимзелених лишћарских врста. Успешно се гаји у топлијим крајевима, на неутралним, слабокиселим, свежим и богатим земљиштима. Магнолија кобус спада у ред најотпорнијих магнолија. Цветови су беле боје, величине око 10 центиметара и изузетно пријатног мириса. Појављују се пре него што биљка олиста у марту и априлу. Лети образује раскошне тамнозелене листове, а у јесен плодове сличне шишаркама.

За гајење тражи дубока, хранљива, умерено влажна и добро дренирана земљишта. Отпорна је на мраз. Размножава се резницама, семеном или калемљењем. Магнолиа соулангеана се сматра краљицом магнолија. Узгаја се већ 300 година у Европи. Израста у широки грм или омање дрво, које може достићи висину око пет метара. Цветови ове магнолије су звонастог облика и подсећају на цвет лале, због чега је и називају тулипастом магнолијом.

Има пурпурноружичасте цветове, величине око 10 центиметара. Звездаста магнолија (Магнолиа стеллата) је спорорастућа магнолија, пореклом из Јапана. Мирисни цветови звездасте магнолије су снежнобеле или бледорозе боје, овалног или елиптичног облика. Погодна је за садњу у малим баштама. Док је осталим магнолијама потребно чак четири године да процветају, звездаста магнолија цвета већ годину дана после садње.

Izvor: agroeko.net

Краљица пролећа: како да гајите магнолију