Где и како чувати луковице преко лета, како се размножавају луковице, како се ваде луковице цвећа, зумбули и лале на крају цветања

Велики је број разних врста цвећа које расту из луковица. Ипак, овим нашим крајевима некако доминирају зумбули, лале (тулипани) и нарциси. Наравно, они су драги гости и моје баште. Њихово специфично подземно стабло ме сваког пролећа обрадује разноврсним бојама својих цветова, тргне из зимске белине и наговести топлије дане.

Никако не треба заборавити и заносни, омамљујући мирис зумбула пред којим је ретко ко равнодушан. Поред ђурђевка и ружа, не знам за цвеће које тако интензивно и раскошно шири своје ароме нашим собама.

Ове биљке расту из луковица које је најбоље садити крајем септембра и почетком октобра. Ови термини су најбољи за садњу овог цвећа у вањским условима, и треба их завршити пре првих мразева. Када дође време, биће и текстова на ту тему. Сада ћемо се бавити сезонским пословима ?

Планирање…

Када бујно лишће и цвеће зумбула, лала и нарциса крене да жути и вене, време је да планирамо вађење и пружимо овим биљкама адекватан одмор, до нове садње и новог цветања.

Како знати кад је прави моменат за вађење?

Примените овај трик – када повучете лист зумбула/нарциса/тулипана – он се мора откинути, без вађења луковице. Чим се увела стабљика лако одваја од луковице – то је право време ?

Многи баштовани не раде ове послове, и остављају своје луковице у земљи дуго година. То није потпуно погрешан приступ, али ако их будете остављали у земљи дуги низ година, цветови неће бити тако крупни и раскошни као прве године цветања. Они ће се проређивати и смањивати како време буде одмицало. Неки баштовани раде ове послове на сваке 2-3 године. Будући да овај целокупан посао није уоште компликован и не траје дуго, ја сам се ипак одлучила да то радим сваке године.

Више је разлога:

* луковица се ван земље најбоље „одмори“ и припреми за следећу сезону садње и цветања,

* стабљике су увек чврсте и дебеле а цветови крупни и многобројни,

* имам слободно земљиште за садњу неких једногодишњих „летњих“ цветница које ће ми шаренити и улепшавати земљу која би у супротном случају била празна,

* следеће сезоне могу направити другачији план садње, садити их на неко друго место и тиме разбијати монотонију у константном изгледу своје баште.

Због тога прави баштољупци воде рачуна да своје пролећне љубимце негују онако како њима највише одговара. Пролећно вађење не захтева никакав велики напор нити вештину: потребно вам је само мало времена, најпростији алат и добра вољa.

ВАЂЕЊЕ

Луковице се ваде из земље када се листови осуше, тј, када луковице из листова узму све хранљиве материје, које ће им бити резерва хране за лето. Када луковице извадите из земље, потребно је очистити их од земље и одсећи цео суви, надземни део биљке – лишће и цвеће које је увенуло, и оставити их неколико дана на сеновитом и прозрачном месту, како би се спољашњи слој добро осушио.

Након тога своје луковице ставите у суву и чисту посуду, која треба да буде на тамном и прохладном месту, релативно константне температуре, без смрзавања. Подрум, поткровље и шпајз су идеални простори за то.

Никада не одлажите своје луковице у пластичне кесе које су без отвора, јер може доћи до кондензације воде, а затим и труљења. Уколико сумњате да сте добро осушили луковице, неће ништа нашкодити да их одмах након вађења потопите у водени раствор биљке преслице. Она је (по мени, а и многим органским баштованима), најбољи природни фунгицид.

У чега год одложите луковице, водите рачуна да оне морају да дишу. Без обзира на изглед – оне су врло жива бића. Па чак и онда, када заборављена, спавају у подруму. Када се добро просуше, моје ће спавати у картонској кутији.

Вероватно сте приметили да се међу луковицама нашао и одређени број малих, нових луковица-беба. То су нове биљке, настале од великих, оформљених луковица које дају цвет, и то је њихов начин размножавања. Овим ситним луковицама ће требати до 5 година да почну цветати, али ми тај процес можемо мало убрзати. Ако желите, издвојте све ове мале луковице и посадите их у било какву посуду са земљом. Било би пожељно да у тој земљи има и песка. Наравно, луковице треба да буду дубоко посађене (ништа не сме да вири на површни), како би се, скривене од радозналих очију, што пре „убуциле“ и порасле. Посађене луковице треба редовно заливати и држати у просторији просечне, нормалне температуре. Као и код правих беба, и овде је потребно мало више пажње и неге, зато морате на сваких 7-10-20 дана „бацити око“ на посађене биљке, и по потреби их залити. Некада се деси да толико нарасту, да морамо да их пресадимо у неки већи суд, где ће чекати почетак јесени. За ову занимацију добро дођу пластичне кутије с поклопцима и обавезним рупицама на дну, за отицање сувишне воде.

Овај текст можда и јесте дугачак, али целокупан посао око чувања луковица цвећа – уопште није. Захтева буквално лаганих 30 минута. А све то, да бисмо и следећег пролећа могли шаренити погледе овим лепотама. Уживајте…

Вађење и чување луковица зумбула, лала и нарциса