ZEMLJORADNJA

Kalateja, latinski naziv (Calathea) pripada porodici Maranthaseae sa preko 150 vrsta ove biljke. Originalno stanište je Latinska Amerika. Kalateja je višegodišnja zeljasta biljka sa elipsastim listovima raznih boja; belih, zelenih, boja lavande.

Bez obzira na godišnje doba, ova biljna kultura u njenim najrazličitijim oblicima česta je i uvek aktuelna namirnica na svakoj trpezi.

Navikli smo da sušimo lekovite biljke i koristimo ih za pripremu čajeva, tinktura, sirupa ili melema, jer su nam sveže dostupne samo s proleća i leti. Ali, je li vam nekad palo na pamet da ih zamrznete?

Mandragora je rod skrivenosemenica, koje pripadaju porodici krompira. Ovaj rod obuhvata nekoliko vrsta, koje su raspropstranjene na površini Mediterana, Himalaja i nekih delova Azije.

Nakon jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i pođubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima.

Po završetku jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i đubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima.

Začudićete se kada vam otkrijemo neke činjenice o ovoj jako zdravoj biljci. Krastavac sadrži većinu svakodnevnih potreba vitamina.

Teško da postoji druga gljiva koja može da stimuliše imuni sistem tako dobro, kao Agarik Blazei. Naučnici su je primetili pre 35 godina, ali od tada je istraživana intenzivno

Ne morate kupovati meleme i balzame − napravite ih sami uz naše savete!

Mogu se čuti preporuke da je gajenje višnje prilično lako, ali to treba uzeti sa dosta rezervom. Ovo je voće prilično popularno za voćare i to ne bez razloga.

Pandanus conoideus je biljka iz porodice pandana. Njegovo voće se jede na Papui Novoj Gvineji i Papui u Indoneziji .

Na području rada RC Čačak pregledom zasada jabuke i kruške, registrovano je prisustvo plodova sa simptomima truleži ploda (Monilia fructigena). Simptomi navedenog patogena prisutni su u zasadima gde nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita i u voćnjacima koji nisu u intenzivnoj proizvodnji.

U novosadskom Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode će se u utorak 29.09.održati izložba pod nazivom „ Staro i nestalo voće Srbije“ čiji je autor Aleksandra Savić. Otvaranje izložbe zakazano je za 12 sati.

Povrće se u Srbiji proizvodi na oko 150.000 hektara. Ovim poslom bavi se oko 14.000 gazdinstava. Vrednost proizvodnje je 43,7 milijardi dinara. U prošloj godini izvezeno je 181.000 tona povrća za 116 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 148.000 tona za 98 miliona dolara pa smo imali i trogvinski suficit u ovoj oblasti.