Polnu zrelost konji dostižu u dobu od 12 do 18 meseci, a manifestuje se razvojem polnih organa i sekundarnih polnih oznaka.

Kod prilodnih kobila svih rasa i starosti kontroliše se parenje, osemenjavanje ili povađanje, zatim rana dijagnostika graviditeta, po mogućstvu pomoću ultrazvuka, ili rektalnim i vaginalnim pregledom u prva dva meseca graviditeta, koji predstavlja osnov za kasnije praćenje reprodukcije kod kobila, pogotovo za potvrdu ždrebnosti posle tri meseca od parenja kobila.

Pregledi pastuva i pregled sperme pastuva još uvek se vrše sporadično i veoma retko, osim u slučajevima kada ne postoji zadovoljavajuća plodnost parenih kobila. Priprema pastuva za parenje je prisutna ali bez plana i programa parenja određenog broja kobila određene rase. Ne postoji licenciranje pastuva, prvenstveno zbog nepostojanja kontrole reprodukcije na centralnom nivou, tj. od strane odgovarajućih ministarstava, zootehničkih, veterinarskih i matičnih službi koje su nadležne za to, prvenstveno centralne matične službe.

Uvoz pepinijera samo za mali broj kobila ne daje brzo rezultate u poboljšanju određenih karakteristika, brzine i kvaliteta podmladka jer to ne prati centralna matična služba, što bi bilo neophodno, pogotovo za vođenje „stud book-a". Doduše, na privatnim ergelama u konjarskim regionima u Srbiji pristupa se češće dijagnostici i terapiji oboljenja genitalnog sistema pastuva i kobila.

Izvor:veterina.info

Šta se najčešće prati u reprodukciji kobila?