Pilot projekat kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Srbija je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi a sada od toga nije ostalo ništa.

Srbija je 60- tih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Užad, plastika, čajevi i papir se mogu napraviti od konoplje, a to je samo delić od hiljade proizvoda koliko je moguće napraviti od konoplje.

Najsavremenija inovacija u zelenoj gradnji je kombinacija industrijske konoplje, kreča i vode. Apsolutno je netoksična, i zidovi “dišu” što je jako važno za osobe koje pate od alergija, bronhitisa i astmi. Konoplja je otporna je na buđ i vlagu, otporna na štetočine i glodare, otporna na vatru, ima visoku toplotnu izolaciju i pravi uštedu energije i do 80 posto, nema otpada ni toksina, i materijal je zdrav po životnu sredinu.

Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru. Zid pritom ima odličnu zvučnu izolaciju.

Zid od konopljinog bloka debljine samo 20cm omogućava nivoe toplotne i akustične izolacije daleko iznad regulacionog standarda. Takođe reguliše unutrašnju relativnu vlažnost i promene temperature „kroz ponašanje higroskopskog materijala, doprinoseći zdravijim građevinskim prostorima i obezbeđivanju efikasne termalne mase.“

Pilot projekat ovakve kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Arhitekte projekta je srpsko-švajcarski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a početak gradnje bio je 2017. godina.

Radi što boljeg iskorišćavanja sunčevog kretanja i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom. Izduženi plan je uparen sa velikodušnim prozorskim otvorima od poda do plafona. Objekat ima dva sprata, a glavni program je raspoređen na gornjem spratu u okviru međusobno povezane prostorne osmougaone šeme (pčelinje saće) koja daje prioritet fluidnosti, vizuelnoj i fizičkoj komunikaciji.

U okviru projekta izgrađena je kuću od 260 m2 koristeći industrijsku konoplju kao glavni građevinski materijal. Ovo je jedinstveni koncept u svetu osmišljen od strane Predraga Milosavljevića gde kupovinom jedne kuće dobijate jednu površinu pod zasadom neke poljoprivredne kulture u ovom slučaju borovnice, o kojoj brinu radnici i menadžment farme ili tog domaćinstva. A pri prodaji te kulture procentualno se deli zarada i na taj način zarađujete.

U ovom slučaju ovakav materijal se ne koristi kao potporni element zbog svoje lagane prirode, već se kao konstrukcija koristi čelik, drvo ili betonski ram, a ovaj materijal kao ispuna zidova i izolacija. Postojeće domove možete ponovo izolovati sa konopljom. Ovakve kuće se mogu graditi bilo gde na svetu, bez geografskih i klimatskih ograničenja. Najviše ih za sada ima u Evropi . Ono što možemo menjati jeste debljina zida u skladu sa okolinom u kojoj se gradi. 

Održivost konoplje
Još jedna velika prednost ovog materijala je ta što on prirodno raste, ne dobija se miniranjem zemljišta i ovakva gradnja se mnogo brže obavlja i rekonstruiše.

Problem zašto je ovakav način gradnje možemo reći skoro totalno nepoznat današnjoj civilizaciji taj što je sama biljka prolazila kroz razne zakonske restrikcije i samim tim isključena iz proizvodnje i upotrebe pa su se i njena blagorodna dejstva gotovo zaboravila.

Agroinfo.rs/serbiantimes

U Srbiji prva kuća od konoplje ili dom budućnosti