Beta karoten je prvi put izolovan iz korena šargarepe i tako dobio ime po latinskom nazivu šargarepe. Karotenoidi su pigmenti koji povrću i voću u kojima se nalaze daju intenzivnu žutu, narandžastu i crvenu boju.

Vitamin A je neophodan za rast koštanih i svih drugih ćelija i tkiva u organizma. Učestvuje u stvaranju, zaštiti i regeneraciji epitela kože i sluzokože, u reprodukciji.

Usporava starenje, reguliše lučenje znojnih i lojnih žlezda, podstiče sintezu kolagena i poboljšava čvrstinu kože, a značajan je i za dobar imunitet. Vitamin A se zove i "antiinfektivni vitamin". Zbog antioksidativnog dejstva su u toku proučavanja njegove uloge u zaštiti od nekih malignih bolesti. Zbog nedostatka ovog vitamina dolazi do poremećaja u regeneraciji rodopsina i zbog toga slabog vida u sumrak i pri slaboj svetlosti. Osim na očima dolazi i do promena na koži koja postaje suva, gruba, perutava, neelastična. Kosa gubi sjaj, lomi se i opada.

Kod prekomernog unosa vitamina A koža ogrubi, nastaje mučnina, povraćanje, slabost, glavobolja, mršavljenje, bolovi u mišićima i zglobovima, oštećenje jetre. Primena visokih doza vitamina A je posebno rizična tokom trudnoće jer može imati negativan uticaj na plod. Da bi se održavao optmalni status vitamina A u organizmu i tako prevenirao deficit, ali i obezbijedile potrebne rezerve vitamina A, neophodno je voditi računa o unosu preporučenih količina. Koje su to količine zavisi od više faktora, a to su uzrast, telesna masa, metaboličke aktivnosti i kod žena posebna fiziološka stanja kao što su trudnoća i dojenje.

Među namirnicama biljnog porekla se nalaze dobri izvori betakarotena. To su zeleno lisnato povrće (spanać, kupus, brokoli, blitva, zelena salata). Što je zeleno lisnato povrće tamnije, sadrži više beta karotena. Međutim, žuto-narandžasto povrće i voće kao što su šargarepa, dinja, bundeva, kajsija, narandža, mandarina, krompir su bolji izvori beta karotena nego zeleno lisnato povrće.

Izvor:nadlanu.com

Beta karoten i njegova pozitivna dejstva na ljudski organizam