EU proglasila 23. septembar Organskim danom

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Evropski parlament, Savet i Komisija potpisale su zajedničku deklaraciju prema kojoj će se od sada svake godine 23. septembar obeležavati kao Organski dan EU.

Proglašenje Organskog dana deo je Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje, usvojenog u martu, a njegov cilj je podizanje svesti o organskoj proizvodnji.

Komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski izjavio je da je to prilika da se promoviše ključna uloga koju organska proizvodnja ima u tranziciji na održive prehrambene sisteme, saopštila je Evropska komisija.

“Danas slavimo organsku proizvodnju, održivi tip poljoprivrede gde je proizvodnja hrane u harmoniji s prirodom, biodiverzitetom i dobrobiti životinja”, rekao je Vojćehovski na ceremoniji potpisivanja deklaracije.

Vojćehovski je dodao da je 23. septembar jesenja ravnodnevnica, kada dan i noć isto traju, što je “simbol ravnoteže između poljoprivrede i životne sredine koji idealno odgovara organskoj proizvodnji”.

Cilj Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje je da se znatno poveća proizvodnja i potrošnja organskih proizvoda kako bi se ostvarili ciljevi strategija Od njive do trpeze i za biodiverzitet, uključujući manju upotebu đubriva, pesticida i antimikrobnih sredstava. Plan je da do 2030. četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom.

Akcioni plan predviđa 23 akcije strukturirane oko podsticaja potrošnje, povećanja proizvodnje i daljeg unapređenja održivosti sektora a sa ciljem da mu se obezbedi izbalansirani rast.

Komisija je saopštila da organska proizvodnja nosi brojne koristi – na organskim površinama je biodiverzitet bogatiji za oko 30%, životinje koje se gaje na organski način uživaju veće blagostanje i dobijaju manje antibiotika, organski farmeri imaju veće prihode i otporniji su (na krize). Takođe potrošači tačno znaju šta dobijaju jer proizvodi imaju EU logo organskog proizvoda.

Agroinfo.rs/agronews.rs

EU proglasila 23. septembar Organskim danom

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Potrošnja za organsku hranu u EU je u proseku oko 50 evra, dok u nekim zemljama poput Holandije dostiže čak i 300 evra po stanovniku. U Srbiji se godišnje po glavi stanovnika potroši svega 2,4 evra za organsku hranu.

Pretpristupni fondovi u oblasti poljoprivrede su od izuzetne važnosti za razvoj srpskog agrara. Njihovo povećanje naročito se očekuje sa pristupanjem naše zemlje EU.

I pored toga što se u našoj zemlji povećavaju površine pod organskim zasadima i što je Srbija među prvim zemljama uredila pitanje zakonodavnog okvira u vezi organske proizvodnje, još uvek smo na evropskom dnu što se te proizvodnje tiče.

U Beogradu je potpisan sporazum o saradnji naše zemlje i Republike Srpske u okviru organske proizvodnje koji će olakšati sve aktivnosti iz ove oblasti između Srbije i Srpske.

U cilju smanjenja prekomernog bacanja hrane, u EU će doći do promene kod datuma i naznaka u roku trajanja pojedinih prehrambenih proizvoda.

Dvadeset i sedam zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati način na koji se u EU proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana značiće naklonost ka organskoj proizvodnji i “neprijateljsku“ poresku politiku prema klasičnoj poljoprivredi.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета