Nova strategija EU favorizuje organsku hranu

Foto: pixabay free

Foto: pixabay free

Sa nedavnim usvajanjem strategije Evropske unije ”Od farme do viljuške” ekološki proizvedena hrana dobija sve veći značaj. Reč je o paketu 27 zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi i konzumira hrana. Strategija predviđa da će se do 2030. za 50 odsto smanjiti upotreba pesticida i antibiotika u poljoprivredi, a veštačkih đubriva z

Jedan od glavnih ciljeva jeste da, do tada, udeo ekološke proizvodnje u ukupnoj upotrebi poljoprivrednog zemljišta EU dostigne 25 procenata. Države članice EU podstiču se da izrade nacionalne planove za ekološku poljoprivredu.

Od kada je implementirala evropske propise u organskoj proizvodnji Srbija je izvoz povećala sedam puta a najveće interesovanje za te proizvode postoji u Skandinaviji i Zapadnoj Evropi.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, površine zasada pod organskom hranom u Srbiji u 2020, uprkos pandemiji, povećane su za 800 hektara. Trenutno u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane, a proizvodnja se rasprostire na ukupno 24.000 hektara. Prošle godine izvoz organske hrane iz Srbije bio je 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je u 2019.

Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju ”Serbija organika” smatra da je nova strategija EU dobra kada je reč o smernicama ali prezahtevna i verovatno teško ostvariva za tamošnje proizvođače u pogledu procenta povećanja površina pod organskom proizvodnjom.

– Što se Srbije tiče mi smo trenutno na oko 0,60 odsto, u odnosu na ukupne obradive površine, sa sve onim u periodu konverzije. Za nas bi bilo dobro i realno da ih do 2030. povećamo na 10 odsto, jer zaista imamo resurse i možemo vrlo brzo da konvertujemo velike površine – rekla je Simić za Politiku i dodala da je za ostvarivanje tog cilja potrebno udruživanje, zalaganje svih u organskom sektoru ali i snažna podrška države na svim nivoima.

Grupna sertifikacija – prilika za naše proizvođače

Navela je da je naš potencijal to što nam poslednjih godina rastu grupe proizvođača u sistemu grupne sertifikacije. Sve više se razvija i mreža konsultanata u ruralnim regionima. Najveći potencijal su istočna i južna Srbija koje su ”bogom dane za organsku proizvodnju”.

Napomenula je da je naša prilika upravo u grupnoj proizvodnji. Evropska unija sada novom regulativom, koja stupa na snagu od 1. januara 2022. uvodi grupnu sertifikaciju, koja nije bila deo njihove regulative.

– Mi već to imamo i to je bila naša neusaglašenost propisa sa onima u EU. Sada više neće biti tako. Nećemo morati da učimo iz početka kao što će morati države članice. Naš sistem je već razrađen, funkcioniše već nekoliko decenija i to nam daje komparativnu prednost – rekla je naša sagovornica.

Iz Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj EU ipak su nedavno upozorili da udaljavanje od konvencionalne proizvodnje nosi rizik poskupljenja hrane i to u okolnostima kada cene žitarica i gotovih proizvoda ruše rekorde.

Simićeva smatra da apsolutno postoji otpor konvencionalnih proizvođača i to na međunarodnom nivou i da su oni bili glavni zagovornici da strategija ”Od farme do viljuške” ne bude usvojena.

Navela je da u Srbiji još nema dovoljno svesti o potrebi većeg konzumiranja organske hrane, delom i zbog materijalne situacije. Ipak, dodala je, postoji vrlo snažan indikator koji je pokazao da je u 2020. godini, bez obzira na sva ograničenja, porasla potražnja za organskim proizvodima, svuda pa i u Srbiji.

Nova strategija EU favorizuje organsku hranu

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Domaća prerađivačka industrija biće pogođena zabranom izvoza svinja, mesa i prerađevina iz dela Srbije u Crnu Goru.

Potrošnja za organsku hranu u EU je u proseku oko 50 evra, dok u nekim zemljama poput Holandije dostiže čak i 300 evra po stanovniku. U Srbiji se godišnje po glavi stanovnika potroši svega 2,4 evra za organsku hranu.

SRBIJA prepuna zanimljivih cinjenica, bogate istorije, nacionalnih parkova, banja, planina, reka i jezera koje treba svuda isticati i s ponosom možemo reći odakle potičemo

Više od polovine poljoprivrednih proizvoda koje Srbija izvozi odlazi u zemlje Evropske unije. Izvoz se utrostručio u poslednjoj deceniji, te je evropsko tržište sve značajnije za domaće poljoprivrednike.

Jestivo ulje, prema podacima zvanične potrošačke korpe, poskupelo je za 45 odsto, pa je cena litra rafinisanog suncokretovog ulja premašila 200 dinara i u pojedinim velikim trgovinskim lancima dostiže 225 dinara.

Nije nepoznanica da Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišten potencijal za razvoj vinske industrije. Ipak, i pored perfektnih preduslova za uspeh ovog sektora, postoje brojni problemi koji usporavaju razvoj proizvodnje i izvoza srpskog vina

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета