ORGANSKA PROIZVODNJA

Vlada Srbije je juče, 14. aprila, usvojila odluku kojom se od zabrane izvoza izuzimaju prehrambeni proizvodi organskog porekla.

Potrošnja za organsku hranu u EU je u proseku oko 50 evra, dok u nekim zemljama poput Holandije dostiže čak i 300 evra po stanovniku. U Srbiji se godišnje po glavi stanovnika potroši svega 2,4 evra za organsku hranu.

Sa nedavnim usvajanjem strategije Evropske unije ”Od farme do viljuške” ekološki proizvedena hrana dobija sve veći značaj. Reč je o paketu 27 zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi i konzumira hrana. Strategija predviđa da će se do 2030. za 50 odsto smanjiti upotreba pesticida i antibiotika u poljoprivredi, a veštačkih đubriva z

Distributivni centar “Organski proizvodi na jednom mestu” predstavlja prvi takav centar u Srbiji i nalazi se u Čeneju nadomak Novog Sada. Reč je o distributivnom centru gde će ljudi moći da dođu i na jednom mestu pogledaju ponudu domaćih proizvođača organskih proizvoda

Органска производња заснива се на четири принципа и то су: принцип здравља, екологије, правичности и принцип бриге.

U Srbiji su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godine povećene gotovo devet puta, pa se, po zvaničnim podacima, u 2019. godini organska proizvodnja odvijala na malo više od 22.000 hektara.

Nema sumnje da organska hrana zaista ima bolji ukus.

Organska hrana se više ne smatra trendom koji će proći zajedno sa drugim vrstama dijeta već je postala puno više.

Organska hrana u EU je hrana koja se uzgaja i procesuira u skadu sa EU regulativama za organsko uzgajivanje.