Zelena poljoprivreda predstavlja koncept proizvodnje koja se odvija u skladu sa zaštitom životne sredine i razvojem ruralnih predela.

To je u stvari zaokružen proces u kojem se prirodi vraća ono što je od nje uzeto, a istovremeno podrazumeva multidisciplinarnost, odnosno uključivanje i drugih delatnosti  u proces proizvodnje, prerade i plasmana hrane. O ovoj važnoj temi govorio je nedavno dr Vladan Pešić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu-  Zemun gostujući na Svečanoj sednici skupštine Društva agrarnih novinara (DAN). DAN je, inače, organizacija koja postoji još od 2003. godine, sa sedištem u Novom Sadu.

– DAN okuplja novinare iz čitave Srbije koji prate agrarne teme, a tradicija je da svaka godišnja skupština, osim dela u kojem razmatramo ostvarene rezultate i planiramo buduće aktivnosti, ima i tematski deo. Ovoga puta odlučili smo da u fokusu bude proizvodnja zdrave hrane i njena uloga u ruralnom razvoju, rekla je predsednica DAN Jasna Bajšanski.

Koliko je ova tema važna ne samo za nas, nego i čitav svet, po rečima prof. dr Pešića, govori činjenica da je UNDP još 2012. dao smernice za razvoj zelene poljoprivrede u Srbiji.

– Preporuke su date kada su u pitanju obnovljivi izvori  energije, energetska efikasnost i zelena ekonomija. Energiju bi, prema ovim preporukama, trebalo što više obezbeđivati preradom nusproizvoda iz poljoprivredne proizvodnje. Zeleni ostaci iz poljoprivrede treba da se upotrebe za proizvodnju toplotne ili električne energije. Istovremeno, poljoprivredni proizvođači treba da teže ka tome da svoje proizvode valorizuju na svom gazdinstvu u okviru turističke ponude. Ono što ne uspeju prodati na ovaj način, treba da prerade i ponude kupcima u zemlji i inostranstvu, objašnjava prof. dr Pešić.

Ovaj stručnjak navodi da se već vide pozitivni pomaci u ovom pogledu, jer se još od 2012. izgrađuju bioenergane koje koriste biomasu za proizvodnju energije. Navodi i da je u skladu sa principima održivog razvoja da se biljni ostaci sa njiva iskoriste za preradu u organsko đubrivo, koje će se koristiti za ishranu useva. Podršku konceptu ruralnog razvoja, kako naglašava, sve više pružaju i institucije na svim nivoima, od republičkih, preko pokrajinskih do lokalnih.

– Odnedavno meštani ruralnih predela mogu da računaju i na novac iz IPARD programa, koji je namenjen razvoju turizma u ovim krajevima. Povezivanje poljoprivrede, posebno organske proizvodnje i ruralnog turizma, može da obezbedi značajan broj radnih mesta, a samim tim i da utiče na razvoj ovih sredina i popravljanje demografske slike Srbije. Zbog važnosti bržeg razvoja ruralnih sredina smatram da bi nova Vlada trebalo da razmisli i o formiranju posebnog ministarstva koje bi bilo zaduženo za ruralni razvoj i demografiju, smatra Pešić.

Naglašava da već postoji mnogo pozitivnih primera kako su ljudi u ruralnim sredinama uspeli da povežu organsku biljnu i animalnu proizvodnju i da je ponude kao sopstveni brend turistima koji dolaze na njihovo imanje. Mnogi, osim smeštaja, nude i različite programe koji treba da animiraju goste i omoguće im da sadržajno provedu više dana na selu.

Onaj ko nema mogućnost da ponudi smeštaj, po mišljenju prof. dr Pešića, svakako treba da se bavi organskom proizvodnjom, jer je to dobar način da se poslovanje finansijski isplati. Ovi proizvodi moraju biti skuplji od konvencionalno proizvedenih, jer se u njihovu proizvodnju ulaže više rada i novca, posebno u sertifikaciju i zaštitu useva.

Ne treba zaboraviti, kako je istaknuto na skupštini DAN, da je svuda u svetu povećana tražnja za zdravim, posebno organski proizvedenim namirnicama. Danska je, na primer, odlučila da u najskorije vreme sve svoje poljoprivredne površine stavi u službu organske proizvodnje. Rusija je za ovu namenu odvojila oko 4,5 miliona hektara, a sličan trend prisutan je u čitavom svetu, posebno Indiji, Kini, SAD, EU…

Davanjem većeg značaja razvoju organske proizvodnje neće se, prema mišljenju prof. dr Pešića, naneti šteta konvencionalnoj poljoprivredi, koja će i dalje biti okosnica razvoja domaćeg agrara. Time će se, kako je dodao, samo omogućiti da se zaposli veći broj ljudi, posebno u centralnoj, istočnoj, zapadnoj Srbiji i delovima Vojvodine, gde postoje idealni uslovi za razvoj organskog sektora.

Da Srbija i ceo svet bolje shvate važnost zdravijeg načina života, omogućila je i pandemija izazvana virusom korona. Od momenta njenog izbijanja naglo je skočila potražnja za kućama na selu, bilo sa željom da se ljudi trajno presele, bilo da tamo borave makar jedan period. Istovremeno,  povećana je tražnja za namirnicama iz domaće proizvodnje, u kojima nema toliko aditiva.

Pandemija je samo delimično probudila svest ljudi da se moraju brinuti o zdravlju planete, a samim tim i sopstvenom. Ne treba zaboraviti da je upravo način na koji se danas najčešće proizvodi hrana u velikoj meri doveo do zagađenja vode, vazduha i zemljišta. Najbolji način da se ovaj proces zaustavi je usvajanje dobre prakse poljoprivredne proizvodnje i cirkularne ekonomije.

Izvor:agrosmart.net

Organska poljoprivreda pokretačka snaga razvoja ruralnih sredina