Zakonski predlozi EU koji će obradovati organske proizvođače, a zabrinuti klasične poljoprivrednike

Foto: Unsplash

Foto: Unsplash

Dvadeset i sedam zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati način na koji se u EU proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana značiće naklonost ka organskoj proizvodnji i “neprijateljsku“ poresku politiku prema klasičnoj poljoprivredi.

Evropski parlament je na nedavno održanoj plenarnoj sednici dao zeleno svetlo da strategiju “Od oranice do trpeze“, koja će veoma obradovati proizvođače organske hrane, ali i zabrinuti stočare.

Na prvi pogled nema ništa loše u strateškom planu EU, u kome je predviđeno da četvrtina poljoprivrede bude u ekološkom sistemu proizvodnje, da se prepolovi upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika, za petinu smanji upotreba veštačkih đubriva, da se više pošumljava…

Međutim to znači i “neprijateljsku“ poresku politiku prema klasičnoj poljoprivredi, koja se danas uzima kao primer velikog zagađivača čovekove okoline – od gasova staklene bašte do upotrebe hemijskih preparata.

Pored toga, strategija i nove ekološke politike neće jednako snažno udariti po svim članicama EU. Tako će razvijene države poput Nemačke, Austrije, Francuske ili Nizozemske to lakše podnete jer su investiciono nekoliko ciklusa ispred siromašnijih rođaka iz EU.

Na ovakve posledice, koje bi mogle da uvećaju taj jaz, ukazuju i iz Hrvatske. Ta relativno mlada članica EU spada u države koje nisu rešile strukturne probleme u poljoprivredi.

Proizvodnja je skuplja nego kod konkurencije, a to znači i manju prodaju kod domaćih kupaca koji su slabije kupovne moći nego neki u EU. Zbog novih nameta, proizvodnja bi mogla još da poskupi, i da se smanji. S druge strane, na slabije platežnim tržištima i skupi ekološki i organski proizvodi imaju manju prođu.

Zahtevi iz Brisela, koji se tiču veštačkih đubriva, mogli bi da se negativno odraze na ratarstvo, jedno od retkih komparativnih prednosti kako Hrvatske tako i Srbije.

Iz hrvatskih poljoprivrednih krugova ističu da su na tamošnjem tržištu multinacionalne kompanije uzele ogromne površine zemlje pa je tek delić ostao za male proizvođače. Depopulacija ruralnih prostora je izrazito jaka, mladi imaju slab podsticaj da ostanu na selu. Finansijska snaga i kreditna sposobnost, neophodna za primenu novih tehnologija je daleko niža nego na zapadu Evrope.

Ali, ima i optimističnih pogleda. Europarlamentarka Biljana Borzan, poznata po borbi za prava potrošača “sa istoka“, smatra da će Hrvatska glavne ciljeve – manje pesticida i antibiotika – ispuniti lakše nego druge članice.

Recimo, Holandija ima veliki problem sa nitritima u oranicama, zbog decenija prekomernog đubrenja, a ništa bolje nije ni u delovima Nemačke ili Francuske. Prema podacima EFSA-e najviše kontaminirane hrane izmereno je u Holandiji (9,5 odsto), a znatan u Francuskoj (4,7) i Nemačkoj (4,2), tako da u toj skali hrvatskih 2,5 odsto nije mnogo.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Zakonski predlozi EU koji će obradovati organske proizvođače, a zabrinuti klasične poljoprivrednike

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

U okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu Srbije u 2022. godini raspisan je Drugi javni poziv za podnošenje prijava za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstva u oblasti stočarstva.

U toku su dva javna poziva za ostvarivanje prava na novčane podsticaje u agraru, tačnije u stočarstvu i biljnoj proizvodnji.

Ove životinje aktivno učestvuju u poljoprivrednim radovima i potpomažu ih

Organska proizvodnja generalno poslednjih godina u Srbiji beleži porast. Kada je u pitanju proizvodnja višnje, situacijia je ista, naročito ako se govori o domaćem ekotipu, oblačinskoj višnji koja je vrlo pogodna za gajenje, a ostvaruje i dobru cenu.

Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja raspisali su Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2022. godini.

Novi aranžman sa Turskom za domaće proizvođače junetine bio bi veoma bitan jer je ta država za našu junetinu plaćala najvišu cenu, kažu u udruženju Agroprofit

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета