Zbog zimskog smrzavanja, otežano je oprašivanje i donekle je ugrožena proizvodnja meda. Sa druge strane, Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović tvrdi da će potencijalna rodnost voća u Srbiji ovog proleća biti najveća od 2013. godine i da je uvoz bumbara od ključnog značaja za voćarstvo.

On je za Betu rekao da je najviše stradala kajsija, u proseku oko 55-60 odsto cveta, a u ravničarskim krajevima Vojvodine i do 80 odsto.

„Šteta na jabukama ‘crveni delišes’ u ravničarkim krajevima je oko 90 odsto, na breskvama oko 30 odsto, a na trešnjama do deset odsto“, rekao je Keserović i dodao da je napravljena karta regionalizacije sa preporukama gde je najpogodnije saditi određenu vrstu voća.

Područje Vojvodine nije, kako je rekao, pogodno za kajsiju koja zbog niskih temperatura u vreme cvetanja ne može da donese rod ispod 170 do 190 metara nadmorske visine, pa su u Vojvodini, gde ima dosta kajsije za poslednjih deset godina proizvođači, zbog klimatskih promena i kasnih mrazeva uspeli da uberu rod samo dve godine.

Drugi problem ovog proleća je, prema njegovim rečima, niska temperatura i kišno vreme i tokom ovog meseca, zbog čega pčele ne izlaze iz košnica i ne mogu da opraše cvetove voća, pa se preporučuje da se u voćnjake unose košnice sa bumbarima.

„Bumbari lete i na temperaturi od šest stepeni, a košnice sa tim insektima se uvoze iz Holandije i koštaju oko 100 evra“, rekao je Keserović.

Dodao je da je zbog velikog rodnog potencijala dovoljno da se kod jabuke opraši sedam-osam odsto, a kod koštunjavog voća 15-20 odsto.

Bumbari, koji su korisni i za oprašivanje povrća, posle 20 dana uginu, a na jedan hektar voća dovoljna je jedna košnica bumbara, a tri-četiri košnice pčela.

Keserović je rekao da je 2013. godina bila rekordno rodna u voćarstvu i da je ukupan rod bio 1,6 miliona tona, a prošle godine 1,598 miliona tona.

Ove godine se, prema njegovim rečima, očekuje da rod bude za sedam-osam odsto veći nego 2020. godine.

On je rekao da je u najboljem periodu za kajsije od izvoza ostvaren devizni priliv od sedam miliona evra, a da je u usponu uzgajanje borovnice čijim izvozom, uglavnom u zemlje EU, ali i u Ameriku, je prošle godine zarađeno 16 miliona evra.

Cena borovnica je u proseku, prema njegovim rečima, prošle godine bila 5,60 evra po kilogramu, a godinu dana ranije 5,8 evra.

Keserović je rekao da u voćarstvu, ako se želi da se ostane u trci za tržište, najvažnije uvoditi najsavremeniju tehnologiju, koja se „već primenjuje u Srbiji zbog čega je postala prepoznatljiva na mapi Evrope“.

„Mnogi sportisti su u Srbiji zasnovali voćarske plantaže, počev od bivših vaterpolista do tenisera“, rekao je Keserović.

Agroinfo.rs/rs.n1info.com

SRBIJI JE NEOPHODAN UVOZ BUMBARA: Tvrdnja je profesora Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta