Живот пчела у кошницама током зиме. Какво је то чудо природе?

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Живот пчела: Шта се дешава у кошници током хладних зимских дана?


Права зима са ниским температурама је врло критичан период у животу сваке пчелиње заједнице. Како ова сићушна бића преживе зимске услове? Да ли је то неко чудо природе?
Ако је температура испод 8 °Ц нема општења пчела са природом, на температурама 9-16 °Ц она је повремена, а распон 16-32 °Ц им највише одговара.

Клубе за зимовање пчела

Клубе се на ободу распоређују затвореном и топлотно изолованом. Густина пчела није једнака, гушћа је на рубном делу али са маленим размаком у којем је заробљен ваздух као одличан изолатор.
Унутар клубета одвија се живот све до пролећа.

У његовом средишту је права летња клима са великом влажношћу и температурама од 33,3 до 43,4 °Ц. Ова температура је стабилна ма колико се спољашња мењала јер је то услов за развој и опстанак легла.
Када температура околине достигне од 6 до 8 °Ц, све пчеле заједнице формирају компактно клубе. То је истовремено и распон температура у којем је потрошња хране најмања. Даљим опадањем спољне температуре потрошња не расте оном брзином која би се очекивала.

Ако пчеле не негују легло, температура у средишту клубета се креће око 21 °Ц, док се на површини омотача може измерити вредност од 6,1 до 7,8 °Ц. Са даљим падом температуре клубе се скупља, дебљина омотача се повећава а пчеле збијају.
Температуре зависе и од тога да ли у клубету има легла или не. Уколико га у средишту нема, температура у центру не сме да падне испод 14 °Ц, док је тада на ободу свега 6,6 °Ц; са леглом не сме да буде нижа од 33 °Ц у центру и 14 °Ц на периферији.

Мед помаже одржавању топлотне стабилности

Значајна улога у одржању топлотне стабилности је и самог меда који се налази у венцима изнад простора где се формира клубе.
Познато је да је мед материја са врло великом топлотном тромошћу, да се дуго и споро загрева, а да се исто тако и хлади. Мед који се декристалише захтева доста времена да поприми топлоту и да се поново врати у течно стање, али зато дуго остаје врућ. Исто се дешава и са медом у ћелијама које су изнад клубета.

Пчеле су чудо природе

Губитак топлоте пчеле такође спречавају стварањем ваздушне изолације у ћелијама. Од свих пчела у клубету, више од половине њих поседују празне ћелије саћа, затварајући их телима како би створиле простор у коме је заробљен ваздух.
Он не може да се креће и зато је добар топлотни изолатор, као танки слој ваздуха између двоструких стакала на прозору удаљено само нешто више од два
Изолацију чини и мноштво длачица које се налазе на грудима пчеле између којих је такође ваздух.

Пчеле се у клубету стално комешају, једно време проводе у спољашњем слоју, а затим се пробијају до унутрашњости да се огреју. Наравно, оне не остају дуго у централном делу јер је ту топло, али истовремено и врло влажно и загушљиво услед угљен диоксида.
Као неопходан услов за развој легла потребна је и влага и то најмање 60 % влажности. Тако се оне стално премештају између свежег и хладног дела и топлог и загушљивог.

Што је температура околине нижа, комешање је веће пошто пчеле не могу дуго да остану у спољашњем слоју.

Izvor:agromedija.rs

Живот пчела у кошницама током зиме. Какво је то чудо природе?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Masovno uginuće pčela u Srbiji pretvara se u pravu ekonomsku katastrofu - šteta bi mogla da premaši čak 100 miliona evra, procenjuju stručnjaci iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

U Srbiji je u toku masovno uginuće pčela, do sada je stradalo više od 50 odsto društava, a uzrok je, verovatno, prošlogodišnja suša i nedostatak polena zbog čega su loše hranjene tokom perioda odgajanja „zimskih“ pčela, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Pčele, koje imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane, umiru u zapanjujućem broju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ipak mnogi koji svoje košnice sele, pokušaće da to nadoknade u Gabrovnici, selu u podnožju Stare planine, gde bagrem poslednji cveta i gde košnice godinama dovoze pčelari iz drugih gradova.

Revoluciju u pčelarstvu sa košnicama cilindričnog oblika donose dva mlada nemačka preduzetnika, Filip Pothast i Fabian Visšman koji su 2021. godine osnovali start-up Hiive u Berlinu.

Novi praktičan i prilično jeftin uređaj za detektovanje nekih bolesti, bez biopsije i sličnih bockanja, uključuje najdragocenijeg insekta za svetu, pčelu. Neverovatna dosetljivot portugalske dizajnerke olakšaće dijagnostifikovanje i ranih faza mnogih oboljenja.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета