Живот пчела у кошницама током зиме. Какво је то чудо природе?

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Живот пчела: Шта се дешава у кошници током хладних зимских дана?


Права зима са ниским температурама је врло критичан период у животу сваке пчелиње заједнице. Како ова сићушна бића преживе зимске услове? Да ли је то неко чудо природе?
Ако је температура испод 8 °Ц нема општења пчела са природом, на температурама 9-16 °Ц она је повремена, а распон 16-32 °Ц им највише одговара.

Клубе за зимовање пчела

Клубе се на ободу распоређују затвореном и топлотно изолованом. Густина пчела није једнака, гушћа је на рубном делу али са маленим размаком у којем је заробљен ваздух као одличан изолатор.
Унутар клубета одвија се живот све до пролећа.

У његовом средишту је права летња клима са великом влажношћу и температурама од 33,3 до 43,4 °Ц. Ова температура је стабилна ма колико се спољашња мењала јер је то услов за развој и опстанак легла.
Када температура околине достигне од 6 до 8 °Ц, све пчеле заједнице формирају компактно клубе. То је истовремено и распон температура у којем је потрошња хране најмања. Даљим опадањем спољне температуре потрошња не расте оном брзином која би се очекивала.

Ако пчеле не негују легло, температура у средишту клубета се креће око 21 °Ц, док се на површини омотача може измерити вредност од 6,1 до 7,8 °Ц. Са даљим падом температуре клубе се скупља, дебљина омотача се повећава а пчеле збијају.
Температуре зависе и од тога да ли у клубету има легла или не. Уколико га у средишту нема, температура у центру не сме да падне испод 14 °Ц, док је тада на ободу свега 6,6 °Ц; са леглом не сме да буде нижа од 33 °Ц у центру и 14 °Ц на периферији.

Мед помаже одржавању топлотне стабилности

Значајна улога у одржању топлотне стабилности је и самог меда који се налази у венцима изнад простора где се формира клубе.
Познато је да је мед материја са врло великом топлотном тромошћу, да се дуго и споро загрева, а да се исто тако и хлади. Мед који се декристалише захтева доста времена да поприми топлоту и да се поново врати у течно стање, али зато дуго остаје врућ. Исто се дешава и са медом у ћелијама које су изнад клубета.

Пчеле су чудо природе

Губитак топлоте пчеле такође спречавају стварањем ваздушне изолације у ћелијама. Од свих пчела у клубету, више од половине њих поседују празне ћелије саћа, затварајући их телима како би створиле простор у коме је заробљен ваздух.
Он не може да се креће и зато је добар топлотни изолатор, као танки слој ваздуха између двоструких стакала на прозору удаљено само нешто више од два
Изолацију чини и мноштво длачица које се налазе на грудима пчеле између којих је такође ваздух.

Пчеле се у клубету стално комешају, једно време проводе у спољашњем слоју, а затим се пробијају до унутрашњости да се огреју. Наравно, оне не остају дуго у централном делу јер је ту топло, али истовремено и врло влажно и загушљиво услед угљен диоксида.
Као неопходан услов за развој легла потребна је и влага и то најмање 60 % влажности. Тако се оне стално премештају између свежег и хладног дела и топлог и загушљивог.

Што је температура околине нижа, комешање је веће пошто пчеле не могу дуго да остану у спољашњем слоју.

Izvor:agromedija.rs

Живот пчела у кошницама током зиме. Какво је то чудо природе?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Revoluciju u pčelarstvu sa košnicama cilindričnog oblika donose dva mlada nemačka preduzetnika, Filip Pothast i Fabian Visšman koji su 2021. godine osnovali start-up Hiive u Berlinu.

Novi praktičan i prilično jeftin uređaj za detektovanje nekih bolesti, bez biopsije i sličnih bockanja, uključuje najdragocenijeg insekta za svetu, pčelu. Neverovatna dosetljivot portugalske dizajnerke olakšaće dijagnostifikovanje i ranih faza mnogih oboljenja.

Ose, za razliku od pčela, nisu ni približno cenjene, međutim naučnici tvrde da su ovi nepravedno zapostavljeni insekti važan deo našeg ekosistema, bez kog bi svet izgledao skroz drugačije.

Privremeni organ opštine Kula usvojio je Pravilnik o dodeli sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvu na teritoriji opštine. Minimalan iznos bespovratnih sredstava je 5.000, a maksimalan 150.000 dinara.

Prema istraživanju naučnika sa Londonskog univerzitetskog koledža, broj insekata u pojedinim delovima sveta je u poslednje dve decenije opao za skoro 50 odsto zbog intezivne poljoprivrede i rasta prosečne temperature.

Pčelare je posebno obradovala vest da je otkupna cena bagremovog meda dostigla istorijski maksimum, a nadaju se i dobroj paši.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета