Simptomi ove bolesti prvo se javljaju na donjem, najstarijem lišću u vidu pega, kasnije se razvija na svim nadzemnim delovima biljke U nastavku teksta pokušaćemo da vas upoznamo sa prvim znacima bolesti kao i merama zaštite vašeg paradajza.

Crna pegavost lišća paradajza ( Alternaria solani ) veoma rasprostranjena bolest paradajza, smatra se da svake godine pričinjava štete. Razvija se na svim nadzemnim delovima biljke paradajza.
Prvi simptomi se javljaju na donjem, najstarijem lišću u vidu pega. Pege su u početku sivomrke boje, sitne i uglavnom okrugle. Kasnije se one uvećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simptom. Oko pega na lišću se javlja hloroza. Vremenom biva zahvaćen veći deo lista, koji nekrotira, suši se, ali ne opada već ostaje na stablu.
Pege na stablu su, po pravilu, ovalne i znatno krupnije od pega na listu. U mnogim slučajevima prostiru se duž cele internodije i mogu prstenasto da obuhvate stablo, što se uglavnom dešava kod mladih biljaka. Pege na stablu su, takođe, crne boje i zonirane koncentričnim kragovima.
Na plodovima paradajza pege se, formiraju oko peteljke, crne su boje. Proizvođači često ovu bolest mešaju sa pojavom pegavosti na donjem delu ploda, koja je neparazitske prirode. Crna boja pega na svim biljnim organima nastaje od konidiofora i konidija koje ih prekrivaju, jer su one tamnomrke ili crne boje.

Alternaria solani 

Kada se oboleli biljni ostaci nađu u povoljnim uslovima micelija se aktivira i počne reprodukovati novu generaciju konidija. Ove konidije, zajedno sa onima iz prethodne vegetacije, klijaju i ostvaruju primarne infekcije. Verovatno da primarne infekcije može ostvariti i micelija nastala klijanjem hlamidospora. Sporulacija je naročito obimna ako sunčano i toplo vreme smenjuju kišni dani. Konidije se uglavnom rasejavaju vetrom, ali je to moguće i kišnim kapima i insektima. Po dospevanju na biljno tkivo konidije proklijaju dajući mnogobrojne infekcione hife, koje prodiru u biljno tkivo kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Sa starenjem biljke postaju osetljivije prema patogenu, kao i biljke koje su preživele različite stresne uticaje.

Mere zaštite
Uništavanje zaraženih biljnih ostataka, plodored, korišćenje zdravog semena, pravovremena primena svih agrotehničkih mera i dezinfekcija zemljišta u lejama predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza od crne pegavosti lista. Veoma značajno može biti stvaranje i gajenje otpornih sorti. Postoje značajne razlike u otpornosti pojedinih sorti i hibrida prema ovom patogenu.
U slučaju postojanja realne opasnosti od širenja ove bolesti treba primeniti hemijske mere zaštite. U ovu se svrhu mogu koristiti fungicidi sa širokim spektrom delovanja na bazi difenokonazola, hlortalonila, mankozeba, propineba, iprodiona i dr.

Zaštita paradajza

Uspešna zaštita se može ostvariti i preparatima na bazi bakar-oksihlorida, cimoksanila, famoksadona, manlcozeba, metirama, propineba, bakar-hidroksida i dr.
Najbolji rezultati su dobijeni primenom fungicida na bazi bakaroksihlorida + cineba, bakaroksihlorida+ benalaksila, benalaksila + mankozeba, cimoksanila+ folpeta, mankozeba, cimoksanila + bakaroksibiorida + cineba, propamokarila + mankozeba, dimetomorfa + mankozeba. Sa zaštitom paradajza treba početi pre pojave bolesti, što obično pada u vreme formiranja prvih plodova. Postoje programi za predviđanje pojave bolesti i određivanje rokova primene fungicida (blitecast i fast), koji se zasnivaju na poznavanju biologije patogena i ekoloških faktora za ostvarenje infekcija.

Agroinfo.rs/Bolesti-paradajza

Crna pegavost lišća paradajza: Simtomi bolesti i mere zaštite