Плодоред у повртарству најзначајнија мера у заштити биља

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

За разлику од монокултуре која представља гајење исте пољопривредне културе на истој парцели дужи низ година, плодоред подразумева смењивање усева у времену и простору. Плодоред је уједно и једна од најзначајнијих агротехничких и превентивних мера у заштити поврћа од проузроковача биљних болести, штеточина и корова.

Највећи проблем са монокултуром је тај што доводи до постепеног нарушавања структуре и плодности земљишта, као и нагомилавања корова, болести и штеточина. Све то доводи до смањења приноса и повећања ризика као и трошкова производње. Гајењем пољопривредних култура у правилном плодореду елиминишу се штетне последице монокултуре. Правилним плодоредом чува се земљиште, смањује закоровљеност као и појава болести и штеточина.

Избор предусева зависи од биолошких особина биљака, склоности ка истим патогенима, потребе за обрадом, храњивим материјама као и за водом. Правилно је да биљке које имају заједничке болести и штеточине треба раздвојити у дужем временском периоду. У плодореду треба водити рачуна и о смењивању култура које захтевају плићу обраду са културама које захтевају нешто дубљу обраду.Плодоред се планира на основу захтева повртарских култура према обради земљишта, ђубрењу, стајњаку и предусеву. У односу према ђубрењу стајњаком, поврће делимо у три групе:

Врсте које се обично ђубре стајњаком у већим количинама (купусњаче, паприка, парадајз, плави патлиџан, целер, бели лук);
Врсте са мањим захтевом за стајњаком и гаје се друге године после уношења стајњака (коренасте врсте, црни лук, салата, спанаћ, ротква, ротквица);
Врсте које обогаћују земљиште азотом (грашак, боранија, пасуљ, боб).
У интензивном плодореду разликујемо предкултуру, најчешће су то неке ране пролећне или озиме врсте као што су салата, спанаћ, ротквица, рани кромпир, млади лук. Такође, главну културу која има најдужу вегетацију (паприка, парадајз, купус, црни лук) и накнадну културу која се гаји после главне културе (салата, спанаћ, млади лук).
Уколико постоји могућност, препоручује се повремено увођење накнадних усева за зеленишно ђубрење јер се на тај начин проширује плодоред, а истовремено се обогаћује земљиште органском материјом.

Izvor: agromedia.rs

Плодоред у повртарству најзначајнија мера у заштити биља

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Opština Nova Crnja za potrebe subvencionisanja poljoprivrede je obezbedila 3 miliona dinara, dok će najviše sredstava (1,6 miliona dinara) biti izdvojeno za ratarstvo, dok je za voćarstvo i vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo izdvojeno million dinara. Za unapređenje pčelarstva predviđeno je 400 hiljada dinara.

Postoje biljne vrste koje treba saditi uz paradajz, koje pored njega dobro uspevaju i koje samom paradajzu pomažu da bude jači i ima bolje i ukusnije plodove. Takođe, postoje i one kulture koje nikako ne treba gajiti uz paradajz.

Uskoro se očekuje početak setve krompira namenjenog za jesenju proizvodnju usled čega je potrebno sprovesti preventivne mere kako bi proizvodnja bila uspešna.

Kod uzgajanja biljnih vrsta, plodored, ali i pravilan izbor parcele predstavljaju faktore od izuzetne važnosti za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju.

Najveće količine zelene salate iz Južnog Pomoravlja izvezu se u Poljsku i Rumuniju, a razlog tome je što je nema u dovoljnim količinama u zemljama u okruženju.

Svi oni koji se bave proizvodnjom u toku jeseni i zime u zaštićenim uslovima, nakon skidanja glavnog useva u plasteniku u ovom periodu, slobodne površine mogu iskoristiti za sadnju nekih kultura koje odlikuje kraći period vegetacije.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета