Дуван се добро прилагођава клими и земљишту, али се према условима гајења мењају његова морфолошка својства. Слабији дуван садржи мање од 1 % никотина, средње јак између 1 и 2 %, а јак више од 2 %. Добар дуван не би смео имати више од 8 % беланчевина јер због њих слабије изгара, неугодног је мириса, горког укуса и подражава кашаљ.

Дуван се гаји ради лишћа које после сушења, сортирања и ферментације служи као основна сировина за израду цигарета, цигара и других сличних средстава. Ужива се због специфичног и комплексног физиолошког деловања неких састојака листа на централни нервни систем човека. Од хемијских састојака листа најважнији је никотин, нарочито токсичан алкалоид, који унесен пушењем или на други начин у људски организам у умереној количини делује умирујуће или надражујуће, у зависности од стања нервног система. Уживању дувана доприносе и други састојци листа, као што су етерична уља, смоле и други. Из лишћа и отпадака прераде дувана за пушење добија се чисти никотин, који служи као инсектицид у домаћинству и заштиту биља («никотинол») као и као сировина у фармацеутској индустрији.

Морфолошка својства дувана

Корен је вретенаст, добро развијен и добре усисне снаге. Продире у земљиште на дубину од 1 – 2 м и шири се до 80 цм. Стабљика је усправна, цилиндрична, подељена на коленца (нодије) и међуколенца (интернодије), прекривена длачицама и испуњена сржи. Нарасте пола метра до 3 м. листови се развијају на кољенцима (нодијима), могу бити седећи или с краћом петељком, срцолики, јајолики, елиптични и копљасти. На једној стабљици може се развити 20, 30, па чак и 100 листова. Покривени су жљезданим длачицама, а у њиховим се главицама налазе смоле и етерична уља, која су важна за квалитет и арому дувана. Цветови су ружичасте, беле или жуте боје и обликују се појединачно или чешће у групама на врху главне стабљике и заперака градећи грозд. Плод је округли или оталасни смеђи тоболац у коме се налази више хиљада семена. Маса 1 000 семена је од 0,06 - 0,1 г, а хектолитарска тежина износи око 40 – 45 кг.

Агроеколошки услови за гајење дувана

Температура
За клијање потребна је минимална температура од 5 °Ц, а практични минимум, при којем семе дувана много брже клија и ниче износи 12 °Ц. Оптимална температура за клијање је између 25 и 28 °Ц. Биљке дувана не подносе ниске температуре, па страдају чим се температура спусти на -1 °Ц.

Светлост
Постоје култивари дувана краткога дана, култивари дугога дана и неутрални култивари. Дуван треба много светлости, па ће у прегустом склопу или засењен (коровима, околним дрвећем и сл.), реаговати смањеним порастом, тањим, мањим и финијим листовима, што се може користити за израду цигарета посебног квалитета. Боља освјетљеност повећава фотосинтетску активност и накупљање угљених хидрата, што повећава принос и квалитет листа.

Вода
Највише воде дувану је потребно док је у клијалишту (за клијање семена као и за правилан и равномеран раст и развој расада). Након садње на стално место дуван се мора редовно заливати како би се развило калитетно корење. Када почне берба, потребе за водом смањују се све више како одмиче фаза сазревања. Ако постоје могућности за наводњавање, у случају суше треба обавити наводњавање у време интезивног вегетативног пораста.

Земљиште
Дуван најбоље успева на лакшим, структурним, растреситим и проветреним земљиштима, слабо киселе до неутралне реакције. Најбољи положаји за гајење дувана су земљишта на брдским и осталим нагнутим положајима.

Агротехника за производњу дувана
Плодоред
Дуван би требало обавезно узгајати у плодореду јер се само тако може добити висок и квалитетан принос. Добре преткултуре су стрне житарице и легуминозе. Због недостатка одговарајућих површина за производњу дувана, он се најчешће гаји у монокултури што доводи до заморености земљишта, повећаног броја штеточина и зараза болестима. Зато се након бербе дувана практикује сетва грахорице или сточног грашка са житарицама, или сетва ражи, па се зелена маса заоре и на тај начин поправљају својства земљишта.

Обрада земљишта
Након стрних житарица и других раних преткултура изводи се плиће орање (око 10 цм дубине), затим летње орање почетком августа и дубоко јесење орање (око 30 – 35 цм дубине). Обавља се и подривање, крајем зиме дрљање и култивирање до сетве дувана. Пред садњу, сетвоспремачом се припрема земљиште и праве гредице (око 30 цм високе).

Ђубрење
Стајско ђубриво може се користити на лаким песковитим и сиромашним земљиштима, 2 – 3 вагона/ха. Стајњак треба заорати у основној обради земљишта. Потребно је ђубрити и с око 500 – 1 000 кг/ха минералних ђубрива у формулацијама НПК 7:14:21 и 5:20:30. Боље је користити ђубрива у којима је више азота у амонијачном облику. Тако се количина азота креће од 30 – 70 кг/ха, фосфора 70 – 140 кг/ха и калијума 100 – 200 кг/ха.

Садња дувана
На мањим површинама, на којима се не праве гредице, најчешћи међуредни размак износи 75 цм, а у реду 33 – 40 цм. На плантажама међуредни размак износи 100 цм, а у реду око 35 цм. Дуван се сади ручно у редове (ручном садилицом направи се рупа дубока око 10 цм) или четвероредним садилицама на дубину од 7,5 – 16 цм.

Нега засада дувана
Сузбијају се корови хемијским или механичким (окопавање, култивирање, плевљење) путем. Култивирање се изводи после кише, када се земљиште довољно просуши. Прво култивирање изводи се недељу-два након садње, а идућа култивација када биљке порасту на око 30 цм висине. Обавља се и откидање цвета и заперака јер троше храњиве материје, које треба усмерити у листове.

Берба дувана
Лист дувана бере се у техничкој зрелости. Листови постепено сазревају од базе према врху стабљике. Недељно сазревају 2 – 3 листа, а берба обично траје око 2 месеца и може се обављати ручно или машинама. Берба комбајном обавља се ако је површина равна, ако биљке не полежу, ако равномерно сазревају и ако су једноличне висине.

Izvor:agroklub.rs

ДУВАН