Šećerna repa se trenutno nalazi, u zavisnosti od roka setve, u fazi od klijanja i nicanja do razvoja prvih listova. Primećeno je, pak, povećano prisustvo i povećan ulov sive repine pipe, te se moraju preduzeti odgovarajuće mere.

Siva repina pipa koja se još naziva i obična repina pipa (lat. Bothynoderes punctiventris), je insekt, štetočina, najveći neprijatelj šećerne repe, koja svake godine u manjoj ili većoj meri oštećuje useve ove biljne vrste. Veći deo populacije insekata prezimljava u zemljištu na dubini 20-35 cm u stadijumu imaga (poslednji stadijum koji insekt poprima tokom svoje metamorfoze, procesa rasta i razvića) na starim repištima, a tokom godine razvija jednu generaciju.  

Ovaj insekt može napraviti veliku štetu u periodu dok je repa mlada, pa je iz tog razloga neophodno dobro pratiti stanje na njivama. Ova vrsta štetočina dosta može da se kreće i preko daa mogu da pređu 600 i više metara. Problem je što odrasla jedinka može za jedan dan pojesti desetak mladih biljaka, pa je neophodno pomno pratiti situaciju na terenu. Kri­ti­čan pe­ri­od u raz­vo­ju še­ćer­ne re­pe je od kli­ja­nja i ni­ca­nja, pa sve dok bilj­ka ne for­mi­ra 2-3 pa­ra stal­nih li­sto­va.

Ra­no u pro­le­će ka­da tem­pe­ra­tu­ra ze­mlji­šta do­stig­ne od 6-10◦C, na du­bi­ni 5-10 cm, pi­pa iz­la­zi iz ze­mlji­šta u ko­me prezimlja­va i po­či­nje sa mi­gra­ci­jom od­no­sno kre­ta­njem sa sta­rih na no­va re­pi­šta u po­tra­zi za hra­nom, ošte­ću­ju­ći tek iz­ni­kle mla­de bilj­ke (iz­gri­za­ju im ko­ti­le­do­ne). Uko­li­ko je vre­me su­vo i to­plo, za ne­ko­li­ko da­na insekt mo­že da uni­šti či­ta­ve kom­plek­se šećerne re­pe.

Izgled

Odrasli insekti su dugi oko 15mm sa glavom koja je izdužena i završava sa surlicom. Na gornjoj strani krila se uglavnom nalazi nekoliko nepravilnih pega koje su tamnije boje. Odrasla siva repina pipa je boje zemlje i teško je uočljiva kada miruje. Larva je beličaste boje, sa svetlo smeđom glavom bez nogu i malo je povijena.

Zaštita od sive repine pipe i njeno suzbijanje

U ci­lju su­zbi­ja­nja re­pi­ne pi­pe, naj­bo­lje re­zul­ta­te da­je kom­bi­na­ci­ja svih mera, na­ro­či­to agro­teh­ničkih i he­mij­skih.

Kada se govori o zaštiti od ovog štetnog insekta, tu se u prvom redu misli na izvlačenje zaštitnih kanala oko repišta. Prvo se izvlače kanali za lov pipe oko starih repišta, a na novim se izvlače nakon setve šećerne repe. Na dno kanala se može posuti insekticid i to bi trebalo ponoviti u počenoj fazi u slučaju jačih kiša.

Kako pipa ne može da leti dok je temperatura ispod 20 °C, u tom periodu se vrši prskanje samo oboda oko parcele šećerne repe do širine od 1 m. Na taj način se sprečavaju insekti koji pređu zaštitni kanal da uđu dublje u parcelu. Kada temperatura pređe  20 °C  pristupa se tretiranju kompletnog repišta.

Takođe ako je moguće poželjno je obezbediti da su stare parcele gde se gajila šećerna repa prošle godine udaljene bar 3 kilometra od novih zasada šećerne repe, kao i poštovanje plodoreda tako da šećrna repa na isto polje dolazi nakon 4 godine.

Kad in­sek­ti počnu in­te­ziv­ni­je da mi­gri­ra­ju, na­ro­či­to da le­te na no­va re­pi­šta, a re­pa je u po­čet­nom pe­ri­o­du raz­vo­ja, treba iz­vo­di­ti he­mij­ska tre­ti­ra­nja insek­ti­ci­di­ma ko­ji br­zo de­lu­ju, a to su pre­pa­ra­ti na ba­zi fe­ni­tro­ti­o­na, fen­ti­o­na, ili kom­bi­na­ci­ja ak­tiv­nih mate­ri­ja: hlor­pi­ri­fos i ci­per­me­trin.

Preventivno delovanje

Proizvođačima se preporučuje nekoliko preventivnih mera u cilju zaštite useva od ove štetočine:

- plodored – prostorna izolacija

- rana setva, setva semena sa većom energijom klijanja u cilju ranijeg i bržeg prerastanja osetljvih faza

- setva lovnih pojaseva – gusto posejana repa na ivičnim delovima novog repišta

- kopanje lovnih kanala najpre oko starih repišta, a zatim i oko novih repišta koji se po potrebi zaprašuju odgovarajućim insekticidima

- svakodnevno obilaženje površina pod šećernom repom u najtoplijem delu dana.

Agroinfo.rs

Proizvođači šećerne repe OPREZ: Povećano je prisustvo sive repine pipe