Po završetku jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i đubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima.

Brazdu treba ostaviti otvorenu da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Takođe na njivama na kojima su požnjeveni kasni usevi, pa čak i oni raniji, treba obaviti duboko zimsko oranje, ako je planirano da se seju jari usevi. Potrebno je izvršiti duboko oranje 23-30 cm minimum, a po mogućstvu i dublje. Pravilna obrada zemljišta je izuzetno značajna jer ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva. Najbolje je zemljište obraditi u jesen, u oktobru ili novembru mesecu, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem vlaga se u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog povrća. 

Na svim parcelama na kojima je planirano sejanje na proleće takođe je potrebno obaviti jesenju obradu, osim eventualno na parcelama sa izraženim nagibom, i uopšte na parcelama na kojima preti erozija. Zimsko duboko oranje ima ključni značaj za ukupan prinos i kvalitet zasejane kulture, jer se na taj način otvara brazda i čuva vlaga za period kada je korenu biljke najpotrebnija. Ipak, svega 40 do 50% njiva u Srbiji je uzorano, a zbog tako malog procenta i krajnji prinos je manji.

Površinski sloj mora biti rastresit i mrvičast zbog ujednačenog nicanja, zbog čega se zemljište drlja i mora se jednom ili više puta kultivirati, zavisno od tipa zemljišta, odnosno zakorovljenosti.
Na rastresitom i suvom zemljištu se pre sadnje primjenjuje i valjanje, jer omogućava kretanje vlage prema površini. Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste koje se uzgajaju. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proleće, pred sadnju. Međutim, da bi se postigli visoki prinosi, a gajena kultura bila kvalitetna, potrebno je uraditi hemijsku analizu zemljišta pre početka proizvodnje, na osnovu koje stručnjaci daju preporuku o vrsti i količini đubriva koju treba uneti pred sadnju i tokom vegetacije. Za primenu mineralnih đubriva posebno je važan nivo pristupačnog azota u zemljištu da bi se mogla odrediti količina azota koja će se dati osnovnim đubrenjem i količina u vidu prihranjivanja.

Na taj način se omogućava pravilna i racionalna primena đubrenja i dobijanje zdravstveno ispravnog povrća. Usled preteranog đubrenja azotom dolazi do pojave prebujnih biljaka sa većom lisnom površinom, ali se kod njih formira manji broj plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet, a takvi plodovi imaju lošiji ukus i slabije se čuvaju. Zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva dolazi do pojave zaslanjivanja ili zakišeljavanja zemljišta, što nije retka pojava i sve to je razlog za redovnu hemijsku analizu.

Izvor:vesti.mojauto.rs

ZIMSKO ORANJE puno vredi za dobar razvoj kultura