Štuka (lat. Esox lucius) je slatkovodna, agresivna riba - predator i vrlo je brojna u mnogim vodama Evrope. Na Balkanskom poluostrvu naseljava vode sva tri sliva, a u našoj zemlji najrasprostranjenija je u Dunavu i donjim tokovima njegovih pritoka.

Srodne vrste štuki su Musky (maski) – Esox masquinongu, koja naseljava vode Severne Amerike, Esox niger koja živi u vodama nove Škotske do Teksasa i Esox americanus sa voda istočne obale Severne Amerike. Od svih vrsta roda Esox, najraširenija je Esox lucius koja živi u vodama severne i srednje Evrope, u zapadnoj Aziji i Severnoj Americi.

Opis i građa

Štuka ima veoma izduženo telo, pokriveno sitnom krljušti. Veličine je do preko 1,5 m, a dostiže masu i do preko 30 kg. Prava je mišićna opruga, koja joj omogućava da pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s², što je rekord među ribama, ali maksimalna brzina plivanja štuke ne prelaze 60 km/č. tako da u slučaju neuspešnog napada, štuka brzo odustaje od gonjenja plena. Da štuka postigne izuzetno početno ubrzanje omogućava joj snažno razvijeno repno peraje, i srazmerno debela repna drška, uz, spreda valjkast, zašiljen oblik tela koji lako probija vodu sa dodatnom propulzivnom površinoma daleko pozadi i međusobno blisko, naspramno postavljena neparna peraja. Velika usta ove ribe, koja su puna oštrih zuba različitog oblika i veličine, su moćno oružje. Štuka hvata plen sa boka, okreće ga nepred glavom i tako guta. Snažna muskulatura usta i ždrela je u stanju da prostor usne duplje višestruko proširi, što uz ogroman zev i rastegljiv želudac omogućava relativno sitnim štukama gutanje krupnog plena.

Razmnožavanje

Štuka se mresti krajem zime, od februara do aprila, obično u plićacima obraslim travom gde jaja polaže nasumice. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže 16-75 hiljada komada ikre, čija inkubacija, posle oplođenja traje 10-15 dana. Nakon 1,5-2 meseca, sa porastom do dužine 3-5 cm, prelazi se definitivno na ishranu ribom, a to se otprilike dešava u vreme proplivavanja tek izvaljene mlađi grgeča i riba iz porodice Cyprinidae, štukinog prvog plena.

Navike, stanište, rasprostranjenost

Štuka je u Srbiji riba nizijskih voda – reka, jezera i bara. Prema nepouzdanim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase. Znatno su realniji podaci o težini do 15 kg. Životni vek štuke je oko 40 godina. Štuka je predatorska vrsta koja već posle dva meseca života pri dužini od nekoliko santimetara prelazi na ishranu ribom. Instinkt štuke je toliko jak da se mlađ, u slučaju nepovoljnih uslova za prolećni mrest drugih vrsta i njegovo kašnjenje, hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Već u aprilu i maju se duž obraslih obala reka, bara i kanala mogu videti sitne štuke, postrojene bez pokreta, u položaju očekivanja plena. Sa završetkom prve sezone života, u zavisnosti od uslova, štuke dostignu i 30 cm dužine. Tokom prve godine se intenzivno hrane svakim plenom koji mogu da progutaju, ne birajući hranu, a najviše jedu najčešću vrstu ribe u svom okruženju. U slučajevima kada istrebe sve ribe oko sebe, štuke postaju nemilosrdni kanibalisti. Odrasle štuke se osim ribom hrane i žabama, sitnim vodenim pticama i neopreznim sitnim sisarima.

Mamci i pribor za lov

Štuka je izraziti vizuelni predator. Dakle, vid joj je glavno orijentaciono čulo. Oba oka su okrenuta napred, što daje stereoskopski vid, koji omogućava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Od organa lateralnog sistema, posebno je značajna grupa senzornih papila na spoljašnjoj strani donje vilice. Najbolji uspeh u lovu štuka postiže pri dobroj dnevnoj svetlosti, ali ne i pri prejakoj, kad i druge ribe dobro vide nju, pa to treba imati u vidu kad se planira odlazak u ribolov. Sa zamućenjem vode lov se produžava, jer u nedostatku povoljnih uslova za lov ima više promašaja, pa i više pokušaja. Busija koju štuka uzima zavisi od terena. Ako nema granja, panjeva i potopljenih vrba, ili su zauzete krupnijim primercima, dobra je i podlokana obala. U nedostatku bolje busije, i ravna površina betonskog zida je dobra, a kad nema druge, štuka legne i na golo dno i vreba. To stajanje štuke u busiji je savršeno mirno "zamrznuto", sve do trenutka približavanja plena, kada štuka, polako mašući grudnim perajima, počinje ukrućena da prilazi plenu. Kad u dejstvo stupi rep, napad je uveliko u toku, a plen obično tada počinje da beži, što je već prekasno. Pri tome je štuka u stanju da izvanrednom brzinom iz pravolinijskog plivanja uvijanjem tela promeni pravac i da parira izrazito naglim promenama pravca plena u pokušaju bega.

Ribolov štuke se, u zavisnosti od težine očekivanog ulova, smatra srednjim i težim varaličarenjem. Oprema za varaličarenje štuke je nešto snažnija od opreme za lov smuđa, ali lakša od one namenjene lovu soma. Štap za ribolov štuke na kanalima i barama, na kojima se ne očekuju veći primerci od 3 kg, treba da bude dug 2,7-3,3 m, težine bacanja 40-60 g i savitjlivosti u gornjoj polovini dužine, pri čemu je brzina akcije nebitna. Za varaličarenje na jezerima i rekama gde je moguć ulov krupnijih štuka, treba koristiti snažniji štap, težine bacanja 80-100 g, parabolične savitljivosti i dužine 3-3,3 m.

Agroinfo.rs

ŠTUKA: Riba oštrog vida, najbrža u napadu plena