Narodna izreka kaže: „Čovek se uči dok je živ“, a znanje je moć koja nam pomaže da nam se otvore vrata za neko bolje sutra. Znanjem i stalnim usavršavanjem uspevamo da zadovoljimo svoju radoznalost po pitanju bilo koje životne oblasti i tako proniknemo u suštinu materije i sadržaja koji nas preokupira.

U vremenu u kom svakodnevno napreduje tehnika i tehnologija, nude nam se brojne mogućnosti. Ukoliko odaberemo samo i jedan mali deo kom ćemo se potpuno posvetiti, osim što će rezultati rada biti lična satisfakcija, mi ćemo kroz takav proces pozitivno uticati na okolinu i dati joj svoj doprinos. Svi ti mali, a zapravo veliki koraci nas sve vode ka svetlijoj sutrašnjici na taj način što će svako od nas, ma kojim se poslom bavio, davati svoj maksimum, a za takav trud nagrada neće izostati.

Naša današnja sagovornica, uspešna, mlada dama se pronašla u nauci kojoj iz dana u dan pruža najbolje od sebe. Poveren joj je važan zadatak čije delove rešava sa potpunom posvećenošću, velikom ljubavlju i sa osmehom na licu, doprinoseći svojim zalaganjem, malo po malo, čitavom čovečanstvu. Svi naši dosadašnji i budući sagovornici jesu ljudi koji na svom odabranom mikroplanu vredno rade, dolaze do novih saznanja, ostvaruju impresivne rezultate i sve to nesebično ostavljaju budućim generacijama na korišćenje.

Jelena Menković je rođena 1994. godine u Jagodini gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Kroz srednju školu, Jelena je stekla brojna znanja iz različitih oblasti, a znajući da je posle gimnazije svakako očekuje fakultet, samo je pitanje bilo za koju će se visokoškolsku ustanovu i odlučiti. Izbor je bio Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, smer: Fitomedicina, na koji se Jelena upisala 2013. godine.

- U trenutku odlučivanja o upisu na fakultet, vodila sam se logikom o lakšem zapošljavanju nakon završetka studija. To nam je svakako omogućeno jer postoje brojne oblasti u kojima se studenti Poljoprivrednog fakulteta mogu pronaći. Takođe, pošto sam zaljubljenik u prirodne nauke, smer Fitomedicina mi je bio odličan spoj prirodnih nauka i njihove primene u praksi. –

Nakon uspešno završenih osnovnih studija u roku sa prosečnom ocenom 9,20, zainteresovanosti za dodatno usavršavanje nije manjkalo, te Jelena u roku završava i master akademske studije na istom smeru i istom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,87. Prepoznavši u sebi potencijal za dalji napredak i veliku želju da se bavi naukom, naša sagovornica se uspešno upisuje i na doktorske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, studijski program: Poljoprivredne nauke, modul: Fitomedicina, uža naučna oblast: Fitopatologija. Trenutno je treća godina, sa prosečnom ocenom 10, a stečena znanja i iskustva već prenosi mlađim kolegama sa pozicije asistenta.

Doktorantkinja za portal Agroinfo objašnjava gde je sve angažovana, koje su njene trenutne aktivnosti i kakav je njen doprinos trenutnoj situaciji izazvanoj pandemijom:

- Na Poljoprivrednom fakultetu sam angažovana u radu laboratorije za fitobakteriologiju kao i na održavanju praktične nastave na predmetu Bakterioze bilja. Uključena sam u realizaciju jednog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i na nekoliko međunarodnih istraživačkih projekata. U okviru ovih projekata, imala sam mogućnost unapređenja rada i iskustva učestvovanjem na treninzima i naučnim skupovima. Na početku pandemije COVID-19 i vanrednog stanja, bila sam uključena u rad istraživača na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ na detekciji ovog virusa. Na ovaj način sam imala mogućnost da znanje iz oblasti molekularne biologije, stečeno na smeru Fitomedicina i u Laboratoriji za fitobakteriologiju, primenim u detekciji jednog humanog virusa.

Iz ovog primera vidimo da studenti Poljoprivrednog fakulteta osim što u ovoj ustanovi usvajaju teorijska i stručna znanja iz različitih oblasti poljoprivredne nauke i primenjuju ih u konkretnim uslovima, oni ih implementiraju i u druge, srodne oblasti, tako da ova nauka ima i šire područje primene.

Koliko je poljoprivreda interesantna mladim ljudima i šta biste promenili kada je ova privredna grana u pitanju?

Danas se  poljoprivredom bavi sve više mladih, školovanih ljudi u ovoj oblasti što svakako ima pozitivan uticaj na budućnost ove privredne grane. Kada su eventualne promene u pitanju, izdvojila bih da poljoprivredni proizvođači moraju da budu unapred makar okvirno upoznati sa cenama krajnjih proizvoda kako ne bi konstantno bili u neizvesnosti oko plasmana svog truda i rada. Takođe, bilo bi poželjno da država stane u odbranu svojih proizvođača i domaćih proizvoda, kao i da se poradi na kontroli uvoza poljoprivrednih proizvoda. Trebalo bi poboljšati infrastukturu u selima i obezbediti više podsticajnih sredstava kako bi se što više mladih ljudi vratilo i ulagalo u poljoprivredu.

Osim što je u svom životnom pozivu izuzetno uspešna, Jelenu interesuju i brojne druge stvari kojima se posvećuje u slobodno vreme. Jedna od njih je, kaže, proizvodnja likera kojom se bavi sa svojim izabranikom. Tom prilikom, njih dvoje vole da eksperimentišu sa različitim ukusima u cilju dobijanja jedinstvenih likera. Objašnjava nam da je ta proizvodnja mala, ali da se u nju ulaže dosta strpljenja i ljubavi. Sve svoje dnevne aktivnosti vredna doktorantkinja postiže zahvaljujući dobroj organizaciji, a ključ uspeha po njoj su, kratko i jasno, rad, upornost i istrajnost. Ljubav, kao osnov svega i u ovom slučaju ima najvišu poziciju, te Jelena ističe:

- Volim zanimanje kojim se bavim i težiću ka daljem usavršavanju i napredovanju u karijeri. –

Šta bi bila Vaša poruka mladima koji tek treba da donesu odluku šta će studirati?

Preporuka svima je da se dobro informišu o mogućnostima studiranja i perspektivi raznih zanimanja. Veoma je važno voleti svoj posao. Proizvodnja hrane je veoma bitna privredna delatnost. Hrana će se uvek proizvoditi. Činjenica je da se i danas susrećemo sa mnogim preprekama u ovoj oblasti proizvodnje i da će nas na tom putu čekati još veće prepreke kao posledica klimatskih promena, globalizacije i porasta ljudske populacije. Treba konstantno raditi na pronalaženju načina za prevazilaženje potencijalnih prepreka u biljnoj proizvodnji. S tim u vezi, oni koji se odluče za izučavanje poljoprivrede, imaju mogućnost da se bave jednom pre svega humanom delatnošću. Osim proizvodnje hrane, oblast zaštite životne sredine i ekologija postaju sve aktuelnije. Ulaganje u znanje je najisplativija investicija.

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Jelena Menković