Na Zemlji postoji mnogo vrsta klime, a svaka ima svoje posebnosti. Drvo je život..

Sa prvim  jesenjim danima stižu i oluje i temperatura počinje da pada drvo, svesno da uskoro neće moći da nastavi sa svojim normalnim aktivnostima, počinje da usporava i malo po malo prestaje da hrani listove , koji istovremeno gube hlorofil koji menja i boju. Ali nije sve tako loše. Cveće koje se otvorilo na proleće je oplođeno i do današnjeg dana postalo je seme koje uz pomoć vetra pada na zemlju. Možda su udaljeni nekoliko kilometara, ili možda preko neke reke stignu do nekog udaljenog mesta.
Dok se ne čuju prvi pozivi ptica, pčele počinju da rade, a polje postaje zeleno. Prve sunčeve zrake prodiru u seme koje se, pomalo i vrtlog, počinje probuditi .
Mada, ciklus se tu ne završava. Ova bezobzirna, tek klijava semenka još uvek ima mnogo opasnosti : od gljivica do insekata, preko malih biljojedivih životinja koje neće oklevati da pojedu bilo koju biljku koja im je nadohvat ruke.

Drvo od sadnje, bilo prirodne ili izvedene od strane ljudi, prolazi kroz različite faze ili faze tokom svog života:
U ovoj fazi nazvat će se sadnica prvo kad ima još kotiledona , a sadnica kad ih izgubi (iako je već uzela svoje prve istinske listove). Za njega je to najteža faza, jer je ono kada je najslabiji i najosjetljiviji na štetočine. Na početku ćete dobiti hranu iz kotiledona, ali čim se osuše, to će učiniti iz hranljivih materija koje dobijaju iz korena .

Njegova stopa rasta sada je brža nego u ostatku života, upravo zato što treba da dobije snagu i stekne veličinu dobrim tempom da bi nastavio dalje.

Od dobi od 2-5 godina (zavisiće od vrste i stope rasta) stopa njenog preživljavanja znatno se povećava. To je kada konačno ima definisano deblo, koje će već biti drveno . Još nije zreo za cvetanje, ali njegova kruna će dobiti grane i sa njima će se pojaviti brojni novi listovi koji će mu tokom procesa fotosinteze dati mnogo energije koju će koristiti za proizvodnju više grana i lišća i za širenje svog debla. 

Mnogi misle da drvo sazri, kada je cveta prvi put . Ali,mislim da ovo nije sasvim tačno, jer činjenica da, daje cveće ne mora nužno značiti i da može doneti plod. Iako postoji mnogo razloga za to, ako pođemo od činjenice da je ovo drvo dobijeno semenom, pa čak i ako su uspostavljeni odgovarajući uslovi da to urodi plodom, normalno je da još uvek košta malo ploda tih plodova.

U ovoj fazi, njegovo korenje i lišće deluju u punom kapacitetu , apsorbujući vlagu iz zemlje neke, i dobijajući gasove iz atmosfere, kao i solarnu energiju.

Kao i sva živa bića, i drvo će stariti. To će biti kada proizvede sve manje i manje cveća dok ne dođe vreme kada prestane trošiti energiju na njih . Njegov odbrambeni sistem postepeno će ga izdati, čineći ga ponovo vrlo ranjivim na štetočine i bolesti.
Životni ciklus drveta je sledeći :

- Sjeme
- Klijanje
- Povećati
- Sazrevanje (cvetanje i plodnost)
- Starenje
- I na kraju smrt

Koliki je životni vek drveta? Pa, istina je da to mnogo zavisi od roda i vrste.Evo par vrsta i dužine života
Bagrem : oko 40-50 godina, maksimalno 60.
Adansonija (baobab): stara više od 1500 godina.
Albizija : oko 50-70 godina.
Brahihiton : oko 50-60 godina.
Fagus (bukva): stariji od 200 godina, obično oko 250.
Olea (maslina i divlje masline): starije od 1700 godina.
Šljive (trešnja, badem i dr.): Oko 40-50 godina.
Kuercus (hrastovi, hrastovi hrastovi itd.): Oko 1000 godina.
Sekuoia (crveno drvo): stara je više od 3000 godina.

Istina je da, svakog dana, svake sekunde, drveće obavlja svoje vitalne funkcije , poput disanja ili fotosinteze . Samo u najnepovoljnijim vremenima, kao što su zime sa snežnim padavinama ili sušna sezona u tropskim regionima, oni se usporavaju.

Izvor:jardineriaon.com

Rođenje drveta