Prošle godine naša zemlja je kupila 200.000 prasadi. Jedan deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci kako bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa.

Srbija je prošle godine uvezla 25.000 tona svinjskog mesa, a izvezla samo 1.100 tona u vrednosti od 2,5 miliona evra.

I dok je cena tovljenika u Srbiji takva da je sve više farmi koje stavljaju katanac na vrata, u prodavnicama svinjski file košta 980, pečenica 860, a čvarci ”idu“ i do 2.500 dinara za kilogram.

- Meso smo izvezli u Crnu Goru, BiH i Severnu Makedoniju - kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije.

– Vrednost uvoza je bila oko 54 miliona evra. Svinjsko meso je stiglo iz Španije, Holandije, Belgije, Mađarske, Hrvatske i Nemačke. Prasiće od 25 do 30 kilograma uvezli smo iz Nemačke, Holandije i Belgije. Cena praseta je između 50 i 60 evra.

Svinjarske farme u Srbiji gase se iz dana u dan, a prema nekim nezvaničnim procenama, ”nestalo“ ih je oko 30 odsto. Uglavnom manje.

- Naša proizvodnja svinja odvija se na nekih 200.000 farmi. Verovatno su ljudi koji imaju gazdinstva prestali da gaje svinje. Ipak, imamo i primer sela u Južnom Banatu, gde su tokom novogodišnjih praznika prodali više prasića nego u Beogradu. Srbija generalno ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, pa mora i da uvozi. Tu je i globalni problem sa afričkom kugom svinja, koja pravi dodatnu muku stočarima. Nestao je i tradicionalni svinjokolj - objašnjava Budimović.

Prema rečima Stepana Šarčevića, uzgajivača iz Starog Žednika, otkupna cena je pala za nekih 15 odsto i sada je oko 150 dinara za kilogram. Do pre nekoliko nedelja bila je 180 dinara za kilogram žive vage.

kako je rekao Nenad Budimović, Srbija uvozi i masno tkivo od koga se prave čvarci. Ne može da se koristi mast sa trbušnog dela, već je to leđna i butna slanina. Pojedini proizvođači u Srbiji za kilogram čvaraka naplaćuju od 1.000 pa i više dinara. Uz to, čvarci su postali poslednjih godina ”ekskluzivna“ namirnica.

- Tovljenici u našoj zemlji imaju 60 odsto mesa i kada je masno neće niko da kupi”, napominje Budimović.Ranije su se, međutim, drugačije gajile svinje. Sada je poenta da se za što kraće vreme postigne veća kilaža. I to utiče da meso nije kvalitetno. Tako je i kod piletine. Napustili smo jednu tradicionalno dobru proizvodnju.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Srbija lane uvezla 25.000 tona, a izvezla svega 1.100 tona svinjskog mesa