Тов прасади и предности имунолошке кастрације

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Успешан тов зависи од бројних фактора а тов прасади је изузетно захтеван. Модерна решења повећавају успех произвођача.

Дуги низ година се вршила хируршка кастрација прасади да би се избегао специфичан мирис меса током това. У земљама ЕУ се користи метод имунолошке кастрације и постижу се изузетни резултати у тову и квалитету меса. Саветодавац за сточарство дипл.инж. Драган Јаковљевић је представио нове методе кастрације.

Тов мушке прасади
Предност имунолошке кастрације: Применом бескрвне методе се постижу два циља: прва, нема негативних медицинских, производних и етичких ефеката хируршке кастрације и друго, месо овако кастрираних грла нема непријатан мирис.

У нашој широкој пракси још увек се прибегава хируршкој кастацији мушких прасади, намењених тову. Узраст прасади у којој се обавља кастрација значајно варира (од неколико дана по рођењу до више недеља). Основни разлог за кастрацију је одстрањивање специфичног мириса из меса, који се јавља код некастрираних нерастова. Овај мирис у месу потиче од мушког полног хормона андростерона, којег синтетише ткиво тестиса а месу даје мирис на мокрац́у, као и од скатала (настаје разградњом триптофана), који месу даје мирис на фецес.

Оба једињења синтетишу се када мушке јединке достигну узраст четири – пет месеци, односно око два месеца пре него што достигну око 100 кг телесне масе, када се обично кољу за месо.

Хируршка кастрација
Када се ради о класичној, хируршкој кастрацији, у савременом свињарству се намећу два проблема. Прво, данашње високопродуктивне расе свиња могу да достигну до 100 кг у узрасту 5 до 5,5 месеци, када је мала вероватноћа да се у њиховом месу може осетити непријатан мирис полно зрелих мужјака. Пре свега због тога што знатан број мужјака са овом старошц́у не постиже потпуну полну зрелост, или је акумулирана количина ових мирисних супстанци, у њиховом масном ткиву врло мала. С тим у вези, код ових раса које се врло интезивно тове, практично и нема разлога за кастрацију. Добар пример је Данска и неке друге развијене земље у којима се мушка прасад за тов не кастрирају, јер се кољу пре постизања пуне полне зрелости и са телесном масом испод 100 кг.
Међутим, познато је да некастрирани мужјаци остварују за 20 % бољу конверзију хране, имају за 10 до 15 % већи дневни прираст и за 10 до 15 % већу мишиц́ну масу (више меса), у поређењу са хируршки кастрираним мужјацима. Рачуна се да је у просеку, са истом количином хране могуће утовити 20 некастрираних, односно 22 до 23 кастрирана мужјака, осим тога, хируршка кастрација је с медицинског становишта доста рискантан и скуп захват а са становишта заштите животиња је данас у већини земаља неприхватљив. Из наведених разлога, у новије време, обављају се истраживања других, нехируршких метода кастрација.

Имунолошка кастрација
Данас су постигнути добри резултати применом имунолошке (нехируршке) кастрације. Ова метода се заснива на третману младих мужјака антигеним супстанцама које стимулишу синтезу антитела против једног хормона у хипоталамусу, који контролише излучивање гонадотрапина из хипофизе, односно синтезу антрогена и скатола у тестисима. На тај начин се спречава функција тестиса, односно синтеза антрогена и скатола, што утиче на изостанак стварања специфичног мириса у месу. Осим тога показало се да имунолошки кастрирани мужјаци имају знатно боље прирасте, већу количину меса и мање масног ткива од класично кастрираних мужјака. Применом ове методе се постижу два циља:

1. нема негативних медицинских, производних и етичких ефеката хируршке кастрације
2. месо овако кастрираних грла нема непријатан мирис
Третман се изводи са две ињекције антигена ГнРХ и то тако што се прво ињекција даје прасадима у узрасту од девет недеља, а друга у узрасту од 20 недеље примењивале у оним друштвеним срединама, у којима је уврежено мишљење да месо некастрираних нерастова има непријатан мирис. Треба истац́и да је овај осећај јако индивидуалан и код великог броја људи је последица убеђења, а не реалног (физиолошког) осећаја овог мириса. Бројна истраживања су показала да преко 50 % испитаника нема информацију о томе.


Аутор-Дипл.инж. Драган Јаковљевиц́-agroinfo.net

Тов прасади и предности имунолошке кастрације

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Sela Orlja i Bazovik u blizini Pirota na osnovu rešenja Ministarstva poljoprivrede proglašena su zaraženim područjima zbog afričke kuge svinja.

Prošle godine naša zemlja je kupila 200.000 prasadi. Jedan deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci kako bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa.

U prvih sedam dana života prasad, posebno belih plemenitih rasa, udvostruče svoju telesnu težinu. Ovaj period je vrlo važan da se kod jedinki zadovolje potrebe za gvođžem.

Crnogorsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je listu država iz kojih je zabranjen uvoz i tranzit pošiljki živih domaćih i divljih svinja, njihovog mesa i proizvoda, u cilju sprečavanja svinjske kuge, a na listi je i naša zemlja.

Zbog visoke cene stočne hrane, odgajivači prasadi u Kikindi obustavljaju proizvodnju, jer ostvaruju gubitke. Kao najveći problem ističe se skupa hrana za životinje, a niska otkupna cena žive vage.

Afrička kuga je zarazna bolest domaćih i divljih svinja, a jedan od načina sprečavanja širenja je uništavanje zaraženih jedinki.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета