Troškovi subvencionisanja raznih mera vlade su se u poslednje tri godine udvostručili, proizlazi iz izveštaja o subvencionisanju ministarstva finandija objavljenog krajem nedelje. Prema tom izveštaju, volumen subvencija je sa 24,6 milijardi u 2019. porastao na 47,2 milijarde koliko je predviđeno za sledeću godinu. Taj volumen sledeće nedelje mora da potvrdi i savezna vlada.

Deo subvencija odlazi na poreske olakšice ali najveći porast se beleži na planu direktnih financijskih „injekcija“. 22,3 milijarde otpadaju na najvećeg „gutača“ subvencija – mere zaštite klime i životne sredine.

Veliki deo kolača namenjen je subvencionisanju elektro-mobilnosti, tj. za direktne subvencije pri kupovini električnih automobila i gradnju infrastrukture za punjenje baterija. Obilato se subvencioniše i zamena vozila gradskog prevoza.

No, najveći deo odlazi za subvencionisanje prilagođavanja zgrada modernim ekološkim standardima. Za mere poput zamene grejanja ili bolju izolaciju država samo u sledećoj godini planira da izdvoji 2,7 milijardi evra.

Osim mera zaštite klime, velike stavke u subvencijama zauzimaju i stanogradnja, mobilnost i digitalizacija. U dogradnju brze internet-mreže će biti uloženo 876,4 miliona evra što je osetan skok u odnosu na 2019. kada je izdvojeno 265 miliona. Kritike iz revoda privrede da Nemačka zaostaje u digitalizaciji su očito naišle na razumevanje.

Vlada ovim izvještajem nastavlja s praksom preciznog informisanja parlamenta kao i Veća nemačkih pokrajina (Bundesrat) o raspodeli i visini subvencija.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Nemačka država je poslednjih godina drastično povećala subvencije. Najviše poreskog novca odlazi na projekte zaštite životne sredine.