Poljoprivredno državno zemljište se nudi u zakup za nepoljoprivredne svrhe

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Vlada Srbije je ovih dana donela Uredbu o uslovima, načinu i postupku za davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe.

Cilj donošenja odluke je da se povećaju površine koje se mogu koristiti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora — vetra i sunca, kaže za Sputnjik vršilac dužnosti direktora Uprave za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede Branko Lakić.

Oko 136.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta nije dato u zakup i na pašnjacima koji se ne obrađuju i njivama lošeg kvaliteta uskoro bi, najpre, mogle da „niknu“ vetrenjače i solarni paneli. Početna cena na javnom nadmetanju zakupa zemljišta u te svrhe bila bi oko 125.000 dinara po hektaru godišnje. 

- Druga namena za koju može da se koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe jeste izvođenje radova na eksploataciji mineralnih sirovina — gline, šljunka, peska, kamena. Radi se o građevinskim materijalima i onom od čega se proizvode građevinski materijali sa ciljem stvaranja konkurentnije privrede, pre svega građevine koja se zasniva na korišćenju ovih materijala-, napominje sagovornik Sputnjika.
Državno poljoprivredno zemljište će, kako dodaje, moći da se koristi i za obavljanje delatnosti koje su vezane za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju. Uglavnom je reč o infrastrukturnim projektima — koridorima, auto-putevima, železnici i drugim koji su javne namene. Državno zemljište će privremeno biti korišćeno za realizaciju tih projekata, na primer, za postavljanje kontejnera za smeštaj radnika, za parking za građevinske mašine, betonske baze.

 „Ugovor se zaključuje maksimalno na 30 godina i ono što je značajno je da za sve ove namene može da posluži samo poljoprivredno zemljište lošijeg kvaliteta. Reč je o pašnjacima, močvarama, zemljištu koje se ne obrađuje, a od obradivog zemljišta može da se koristiti samo njiva, odnosno livada šeste, sedme i osme katastarske klase“, precizirao je Lakić.

Ugovor o korišćenju se isključivo zaključuje sa ponuđačem koji je dostavio najveću ponudu na javnom nadmetanju, koje se održava isključivo digitalnim putem, odnosno posredstvom aplikacije koja već postoji i koristi se za održavanje licitacija za izdavanje državnog zemljišta u poljoprivredne svrhe.
Postupak je, ističe Lekić, potpuno transparentan, zemljište koje će biti predmet nadmetanja određuje se godišnjim programom zaštite i uređenja državnog poljoprivrednog zemljišta koji se donosi na području lokalne samouprave.

Procedura
Zainteresovani investitor podnosi pismo o namerama jedinici lokalne samouprave, koja proverava da li su ispunjeni svi uslovi da to zemljište uđe u godišnji program, na koji saglasnost daje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za poljoprivredno zemljište. Ona proverava da li su ispunjeni svi uslovi, između ostalog i da zemljište nije predmet restitucije po bilo kom osnovu, napominje naš sagovornik. Cena zemljišta se obračunava po hektaru površine, pa i ako neko u zakup uzima manju površinu od hektara.

„Početna cena je petostruki iznos prosečne cene državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, koje se nudi u zakup za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Po sadašnjim cenama, početna će biti oko 125.000 dinara po hektaru godišnje. Za korišćenje zemljišta za iskop mineralnih sirovina početna cena je tridesetostruki iznos prosečne cene u Srbiji, što je nešto oko 760.000 dinara po hektaru godišnje“, ističe sagovornik.

Pitanje: Koliko je uopšte poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u državnoj svojini? Lakić je odgovorio da je u godišnjim programima za 2020-2021. godinu opredeljeno ukupno 416.000 hektara, koliko je država popisala.

Od toga, u zakupu je ukupno oko 280.000 hektara. Od 136.000 hektara koji nisu pod zakupom51, 6 odsto čine pašnjaci, a livade 13,3 odsto. Oni čine dve trećine zemljišta koje je uglavnom u brdsko-planinskim predelima koje najčešće nije ekonomski isplativo koristiti, s obzirom na njihovu udaljenost od poljoprivrednih gazdinstava i ljudima se ne isplati da ga uzimaju u zakup, objašnjava Lakić.

On smatra da ne treba očekivati da će neke značajnije površine biti predmet interesovanja investitora. Ono što će njih zanimati je zemljište koje se nalazi blizu energetske infrastrukture, ako govorimo o solarnim panelima koje nema smisla podizati ako u blizini nema dalekovoda snage jače od 110 kilovata.
„Solarni paneli očekuje se da budu u delovima Srbije gde ima najviše sunčanih dana, a to je pre svega južna Srbija, oko Leskovca i južnije ka Vranju. Može biti interesantna i Negotinska krajina, odnosno istočna Srbija, gde takođe ima više sunčanih dana nego u nekim drugim delovima zemlje“, napominje v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište.

Koje obaveze imaju investitori?

On je ukazao i na to da investitor ima obavezu da zemljište vrati u pređašnje stanje, zbog čega pre zaključenja samog ugovora mora da izradi projekat rekultivacije, odnosno sanacije poljoprivrednog zemljišta. Uz to mora 30 odsto sredstava neophodnih za rekultivaciju zemljišta da deponuje na račun Ministarstva poljoprivrede pre zaključenja ugovora, a ostatak od 70 odsto najkasnije pet godina pre isteka ugovora.
Ukoliko je reč o zemljištu koje se zakupljuje za iskop mineralnih sirovina, posao se mora obavljati u skladu sa propisima u rudarstvu i energetici i onim o zaštiti životne sredine. Isto važi i za postavljanje sunčanih panela i vetrenjača, jer mogu da imaju štetan uticaj na pojedine životinjske vrste, istakao je Lekić.

Agroinfo.rs/sputniknews.com

Poljoprivredno državno zemljište se nudi u zakup za nepoljoprivredne svrhe

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Vinaru Pijeru Eskudiju bi solarni paneli trebalo da pomognu da sačuva svoj vinograd na jugozapadu Francuske od klimatskih promena pošto su mraz i toplotni udari prošle godine uništili prinose grožđa.

Imovina Navipa AD u stečaju u Novom Sadu ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 211,4 miliona dinara, prenosi RTV.

Najveći zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta, pored nekoliko srpskih kompanija, su i one čiji vlasnici imaju pasoše drugih država, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hrvatske i Rusije, a cena koju godišnje plaćaju za najam srpskih oranica kreće se od 206 do 288 evra po hektaru na godišnjem nivou.

U prvoj polovini godine najskuplje poljoprivredno zemljište bilo je u Južnobačkom okrugu gde je hektar prodat za oko 31.000 evra, navodi se u polugodišnjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Poljoprivredno zemljište na Paliću i u katastarskoj opštini Novi grad prodato je kroz stečaj firme Ljutovo, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Američka kompanija UGT Renewables planira da na deset lokacija, površine 2.000 hektara, postavi solarne panele koji bi proizvodili jedan gigavat električne eneregije godišnje, što je tri odsto ukupne energije proizvedene u Srbiji, rečeno je danas u Beogradu prilikom potpisivanja sporazuma

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета