Nakon obilnih kiša pre desetak dana, ponovo su na red došle visoke temperature koje usevima nanose velike štete. Usled približavanja žetve suncokreta, kukuruza i soje, česte su polemike oko toga koliko će biti težak rod.

Padavine su bile u pravi čas i samo u određenoj meri popravile stanje useva. Procenjuje se da će svih ratarskih kultura biti manje nego u žetvi prošle godine, ali ne odviše, i da ćemo i sa umanjenim prinosima, jarih useva imati dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže za “Dnevnik” da se očekuje da bi prinosi osnovnih ratarskih kultura u odnosu na lane mogli da budu oko deset odsto niži i da će se kretati u visini desetogodišnjeg proseka. Kukuruzu je kiša pomogla i ne treba mu više vlage uprkos toploti. Naša zemlja je među deset najvećih svetskih proizvođača kukuruza i zato bi unapred hteli da znamo koliko ćemo ga dobiti u predstojećoj žetvi.

– Prosečan rod kukuruza ove godine će se kretati od šest do sedam tona po hektaru što je zadovoljavajuće, imajući u vidu dugu sušu i grad kojeg je bilo u pojedinim regionima. Kukuruza će biti oko sedam miliona tona što će biti dovoljno i za domaće potrebe i da se proda na inotržište. Lanjski nacionalni prosek kukuruza je bio osam tona po hektaru – naglasio je Galetin.

Soja je u odnosu na kukuruz i suncokret najgore prošla u suši, jer voli vodu.

– Ima njiva, gde su se posle kiše, pojavile grinje, na celim parcelama. U Mošorinu, Kovilju, Đurđevu grad je uništio soju. Na stablima je malo mahuna pa se može reči da kiša nije doprinela da biljka donese bolji rod, a pošto se vrućine nastavljaju, a kiše nema ni u najavama očekuju se prinosi ispod višegodišnjeg proseka – rekao je za “Dnevnik” dr Vojin Đukić sa Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Koliko bi to moglo biti, dr Đukić smatra, da će soje biti ispod dve tone po hektaru. U solidnoj godini, podseća, prosečan rod soje se kretao 2,5 tone po hektaru.

Rod suncokreta će se prvo žeti, već za dve do tri sedmice u regionu Banata. Uljarica najbolje podnosi ćudi klime jer može da izdrži na jakom suncu bez vlage.

– Suncokret sada dobro izgleda. Sunce ubrzava zrenje, ali to biljci ne škodi – kazao je dr Vladimir Miklič sa Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, navodeći da je rano govoriti o prinosima, ali će se verovatno kretati u prosečnim godišnjim vrednostima, oko tri tone po hektaru.

Najbolje će se znati kada kombajni uđu u njive jer će sigurno biti razlike po regionima u pogledu prinosa, istakao je dr Miklič.

Prema podacima “Žita Srbije”, ovog proleća smo kukuruza posejali na million hektara. Soje imamo na oko 250.00 hektara, a pod suncokretom je od 210.000 do 215.000 hektara. Lane je kukuruza bilo na 970.000 hektara, suncokret je zauzeo 220.000 hektara a soja 240.00 hektara.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Visoke temperature najviše štete nanele soji