Zalihe brašna u Crnoj Gori procenjuju se na deset do 15 dana, a ukoliko naša zemlja ne ukine zabranu do kraja sedmice, brašno i pšenica uvoziće se sa drugih tržišta po znatno višim cenama. Na kraju, ovo ponovo može biti razlog poskupljenja pekarskih proizvoda.

Iz Ministarstva poljoprivrede i dalje razgovaraju sa kolegama u Srbiji o mogućnosti ukidanja zabrane za količine pšenice i brašna koje su već naručene, ali i da istovremeno pregovaraju o uvozu sa drugih tržišta, javljaju „Vijesti“.

Vlada Srbije je uvela zabranu izvoza brašna i žitarica 10. marta za sve zemlje, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva dana ranije kazao da će zemlje regiona biti izuzete, navodeći Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Međutim, 17. marta nije doneta odluka o bilo kojim izuzecima, već je uvedena i zabrana izvoza jestivog ulja.

„Šajo mlin” je uspeo pre uvođenja zabrane da uveze 600 tona pšenice, koju sada melje u brašno za domaće trgovačke lance sa kojima ima saradnju. Ova firma ima naručenih još 1.200 tona, ali njen partner nije uspeo da ih isporuči pre uvođenja zabrane.

Značajnije količine brašna uvezao je „Nikšićki mlin”, čiji mlin više ne radi već samo preprodaju brašno, kao i nekoliko trgovaca.

Pšenica i brašno sa drugih tržišta su znatno skuplji zbog samih cena, ali i troškova transporta.

Mali pekari nemaju svoje zalihe već sada kupuju od trgovaca, dok se zalihe značajno smanjuju i kod velikih pekara. Ako u četvrtak ili petak ne bude odluke Srbije o dozvoli izvoza za Crnu Goru, svi će krenuti da naručuju značajne količine brašna sa drugih tržišta, pa bi u tom slučaju nove cene hleba i peciva bile poznate naredne sedmice.

Inače, ministri poljoprivrede Srbije i Severne Makedonije razgovarali su u Beogradu o inicijativi „Otvoreni Balkan“ čiji se značaj posebno ističe u aktuelnoj situaciji kada se zatvaraju mnoga tržišta u svetu.

– Glavna tema sastanka dva ministra bio je izvoz ugovorenih količina pšenice, kukuruza, brašna i ulja pre uvođenja zabrane. Dogovoreno je da se izvoz na osnovu ranije ugovorenih količina pomenutih proizvoda nastavi utvrđenom dinamikom u narednom periodu – navedeno je u saopštenju.

Zemlje inicijative „Otvoreni Balkan“, formirane 2019, jesu Srbija, Severna Makedonija i Albanija, dok su BiH i Crna Gora odbile to učlanjenje. Tadašnji političari ocenili su ovu inicijativu nepotrebnom, kao i da je reč o političkom projektu Aleksandra Vučića. Zbog toga postoji mogućnost da se zabrana ukine samo za njene članice, odnosno da Vučić ovu situaciju koristi za promovisanje te ideje, pišu „Vijesti“.

Zbog toga što Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore nije dozvolilo otvaranje glasačkih mesta u Crnoj Gori za izbore u Srbiji, van postojećih konzulata Srbije, Vučić je pre dva dana kazao da će Crna Gora „zbog zabrane glasanja u Beranama i drugim mestima dobiti odgovor sa dalekosežnim posledicama”.

Iz Udruženja mlinarske industrije Srbije tražili su ukidanje zabrane izvoza, jer na zalihama imaju milione tona viškova, a za četiri meseca počinje nova žetva žitarica.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Zalihe brašna u Crnoj Gori procenjene na dve nedelje, traju pregovori sa Srbijom o ukidanju zabrane izvoza