Bobičasto voće deli mnoge sličnosti među sobom, te je svaki uzgajivač opravdano zaintrigiran da li pojedine vrste ovog voća mogu da se gaje združeno.

Kupina i malina uspevaju na sličnom tipu zemljišta, traže približno jednaku količinu sunca i vode, ali među ovim vrstama bobičastog voća postoje i izvesne razlike vezane za njihov uzgoj.

Kupina

Ova vrsta bobičastog voća može živeti dugi niz godina. Njen životni vek podeljen je na dva razdoblja. Prvi se naziva primokana i predstavlja vegetativni stadijum, odnosno početak rasta i razvoja biljke pre samog plodonošenja. Drugo razdoblje naziva se florikana i predstavlja produkcioni period biljke.

Takođe, kod kupine postoje dva tipa uzgoja, kao puzavice i kao biljke koja uspravno raste. Kupina kao puzavica zahteva potporu u vidu stubova sa žicom kako bi mogla da raste i da se razvija dok kupini koja razvija stablo tako da može uspravno da se drži i raste potpora nije neophodna ali je ipak i tada poželjna.

Kupina se sadi tokom perioda mirovanja vegetacije, u decembru i januaru i preferira hladnije okruženje.

Kada je plod previše svetao i presijava se, kupina je kisela. Vreme za berbu nastupa kada plod dobije tamnu nijansu što označava skupljanje određenih šećera u plodu koji razbijaju njegovu kiselost.

Malina

Iako spada u red delikatnijih vrsta bobičastog voća, malina se najbolje adaptira u područjima hladnih primorskih klimata. I pored svoje tolerancije na hladnoću, ipak najbolje podnosi umerene zime a u uslovima oštrih zima biljku je ili potrebno skloniti sa hladnoće ako je moguće ili obilno malčirati kako bi se korenov sistem zaštitio od hladnoće.

Postoje dve vrste malina, crvena koja se uobičajeno sreće u prodaji i crna koju ne treba mešati sa kupinom.

Malinu karakterišu dva stupnja u razvoju, takozvano stalno plodonošenje i standardno plodonošenje. Stalno plodonošenje odnosi se na fazu jesenjeg rađanja plodova u primokanoj fazi dok standardno plodonošenje referiše na letnje rađanje u florikanoj fazi koje je mnogo karakterističnije za malinu.

Gusta sadnja u redovima, tako da biljke formiraju izvesnu vrstu ograde, tipična je za uzgoj maline.

Sličnosti

Kupina i malina se mogu saditi zajedno u obliku grma, kao biljke sa potporom. Ovaj spoj stvara žbunje koje se šareni od bobica različitih boja. Ipak, za to je potrebno da biljke imaju dnevnu izloženost sunčevoj svetlosti od minimalno 6-8 časova.

Takođe, oslonac u vidu stubova sa žicom, poput onog koji se koristi za podizanje vinograda, neophodan je kako bi voćke imale bolju izloženost suncu kao i adekvatno provetravanje. U prednosti koje oslonac nosi sa sobom ubraja se i to da se lakše odvija kako sadnja tako i berba.

Obe vrste bobičastog voća kao podlogu vole ili čistu ilovaču ili peskovitu ilovaču koja zapravo predstavlja mešavinu mulja i gline. Bobice vole dosta prostora te ih ne treba saditi previše blizu pogotovu ako se sade u odvojenim žbunovima odnosno ogradama. 

Agroinfo.rs

Da li kupina i malina mogu da se sade zajedno?