Најбоље сорте грожђа за производњу вина

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

При узгоју грожђа за производњу вина мора се водити рачуна о доста разлиитих фактора. На квалитет грожђа и прерађевина од грожђа утицај имају: сорта грожђа, клима, агротехничке мере, систем гајења, лозна подлога…

Ипак, сорте грожђа су основни фактор, па су тако познате разне сорте и категорије и њихови утицаји на квалитет производа.

За винске сорте, основни фактори квалитета су садржај шећера и киселина у грожђаном соку, количина ароматичних материја, а важан је и садржај осталих материја али ипак није одлучујући. Код стоних сорти, грожђе има примену у свежем облику, и ту су фактори за оцену квалитета другачији.

Осим наведених чињеница, на квалитет који ће вино имати утицај имају и изглед и крупноћа грозда и бобице, боја, густина гроздова, компактност меса, топљивост покожице, семенке и тако даље.
Бирање сорти грожђа треба да зависи и од тржишта коме је намењено јер су укуси потрошача различити: Некима више пријају ароматичније сорте, другима оне неутралне.
Важно је знати и даклиматски услови утичу на квалитет грожђа и вина. Хидролошке особине, осветљеност, температуре јако утичу на крајњи производ. Често иста сорта гајена у другачијим климатским појасевима даје потпуно другачији квалитет и принос.

Земљиште је један од значајнијих фактора при узгоју јер је основни извор хранљивих материја и воде.
Повољнија су земљишта лакшег механичког састава у односу на тешку земљу. Познато је да песковита земљишта позитивно утичу на квалитет грожђа, посебно ако га гајимо за бело вино.
Тамније тло је повољније за црне сорте и црно вино, док ће земља црвене обојености имати посебан утицај на обојеност сорти и вина.
На крају, и агротехничке мере као што зрела или зелена резидба, ђубрење, наводњавање, заштита од болести и штеточина, имају посебан утицај. Вино ће бити са већим садржајем шећера ако се гаје ниски узгојни облици у топлијим пределима.

Ако се догоди преобиман принос, то обавезно доводи до пада квалитета грожђа и вина. Употреба одређених концентрација макро и микро елемената, такође директно утиче на квалитет грожђа. Посебно је значајан утицај азота, калијума и фосфора, бора, цинка, мангана, молибдена и бакра.
Грожђе које ће се примењивати за производњу врхунских вина треба да се бере када садржи 22% шећера и 6-8 г по литру укупних киселина. С друге стране, грожде намењено за стона вина, треба да има око 18% шећера и 5-8 г/л киселина.

Узгој винове лозе је успешан у свим подручјима где нема опасности од оштећења од мраза. Винске сорте успевају у појасу од 30 до 50 степени северне географске ширине и између 30 и 40 степени јужне географске ширине. Идеална клима за винске сорте је топла и сува па ће се узгајивачи мање сусретати са болестима, а фотосинтеза ће бити максимална.

Сорте
Постоји од 5000 до 6000 сорти грожђа које се гаје у умерено континенталној клими. На југу Француске је највећа збирка сорти на селом свету (око 2 500). Листа сорти које су домаће (у Србији) јесте бројна али доминира њих десетак. Сорте Кладовка бела и Жупљанка имају већи удео јабучне киселине у односу на винску и лимунску киселину. Ове сорте су добијене укрштањем Прокупца и Бургундца црног.

Сорте обично делимо на три групе:

Западно европске сорте – пинот сиви, црни и бели, рајнски ризлинг, саувигнон, мерлот, цабернет …

Црноморске и панонске сорте – краљевина, ружица, плавац мали, франковка, мараштина, пошип, жилавка…

Источне сорте – мушкат хамбург, племенка …

Међу италијанске сорте спада на пример бела грашевина, позната и као италијански ризлинг. Средње је бујна, и има добар принос. Касно сазрева али је опорна на ниске температуре. Квалитет може да се разликује у односу на услове гајења.

У македонске сорте грожђа убрајамо између осталих и сорте: Вранец, Кратошија и бела врста Жилавка.

Црноморски регион има вишевековну традицију гајења грожђа и прављења вина, па су из тог појаса и најзначајније руске сорте: саперави, ркацители, самшвениси, калећик караси.

Сорте грожђа које се не прскају
Прво укрштање којим се добијало грожђе отпорно на болести урадили су у Француској па се неретко све отпорне сорте зову – Француз. Ради се о врло укусном стоном грожђу. Још једна отпорна сорта позната је под називом Изабела. Врло је отпорна, ствара диван хлад и има јако леп мирис.

Izvor:seoski poslovi

Најбоље сорте грожђа за производњу вина

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti prijave za podsticaje na portalu ePodsticaji

Ministarstvo poljoprivrede sa Upravom agrarna plaćanja raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina u 2022. godini. Za ove namene je opredeljeno 41 milion dinara.

Na Beogradskom sajmu, 25. i 26. februara održaće se sajam vina "Beowine", a prijave za ovaj događaj su u toku.

Danas je sve više žena u svetskom ali u i srpskom vinogradarstvu. Vinograde i podrume nasleđuju od očeva i dedova, ali su se mnoge devojke posle završenog fakulteta vratile na svoja ili nova imanja. Mlade vinogradarke i vinarke ništa ne prepuštaju slučajnosti, imaju novu viziju proizvodnje, plasmana i vinskog stila. U skladu sa trendovima u svetu mnoge prednost daju domaćim sortama grožđa

Kompanija "YANMAR" predstavila je inovaciju u oblasti vinogradarstva, a radi se o robotu za primenu pesticida, koji nudi brojna rešenja i predstavlja budućost ove grane poljoprivrede.

U umereno kontinentalnoj klimi, zimsko mirovanje vinove loze traje od kraja novembra do druge polovine marta, odnosno počinje kada lišće potpuno opadne, a završava se kada počne kretanje sokova u proleće.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета