Primena agrotehničkih mera i postavljanje klopki imaju presudan značaj u zaštiti voća od ove štetočine

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) predstavlja introdukovanu, invazivnu, polifagnu štetočinu. Njena postojbina je Japan, pa verovatno odatle i potiče njen naziv. Izuzetno je pokretna štetočina. Širi se trgovinom sadnog materijala i zaraženim plodovima domaćina, Naseljava područje umerenokontinentalne klime. Prvi put je registrovana u SAD 2008. godine. Na području Evrope 2010. godine zabeležena je u Francuskoj, zatim u Rusiji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj i BiH. U našoj zemlji registrovana je 2014. godine, najpre na plodovima breskve, vinove loze i kupine. 
Pripada rodu Drosophila koji broji preko 3.000 vrsta, a jedna je od dve vrste iz tog roda koja ima status štetočine.
 
Morfologija
 
Mužjak je smeđežute boje, sa crnim prugama na zadnjem delu tela i svetlocrvenim očima. Dug je 2,6–2,8 mm sa karakterističnim sivocrnim pegama na vrhovima poroznih krila, kao i prisustvom dlačica na stopalima prednjih nogu.
Ženka je smeđežute boje sa crnim prugama na kraju i svetlocrvenim očima. Nema neke specifične karakteristične oznake. Zbog toga identifikacija ženki nije laka kao kod mužjaka. Poseduje legalicu u obliku testere, koja im služi za rezanje pokožice ploda i ubušivanje pri odlaganju jaja. Rub legalice je dosta sklerotiziran, kao i zubi koji se nalaze na njoj. Većih je dimenzija od mužjaka i njena dužina iznosi 3,2 –3,4 mm. Karakteristično je da nema mrlje na krilima, ali ima prozirna krila poput drugih vrsta iz roda Drosophila. Od drugih srodnih vrsta može se razlikovati jedino na osnovu oblika legalice.
Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Nazubljenom legalicom zarežu pokožicu ploda i odlažu u njih jaja. Posle odlaganja jaja, neposredno ispod pokožice bele larve se ubušuju u plod i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube tržišnu vrednost. Usled jačeg napada, od zrelih plodova može nastati kaša.
Larve ove štetočine su bele boje, bez nogu, veličine od  0,6 mm  kada se izlegu, pa do 3,5 mm kada potpuno porastu. Nemaju očigledno oformljenu glavu. Razlikovanje larvi Drosophila suzukii od drugih larvi je skoro nemoguće. Međutim, larve koje se nalaze u skoro sazrelom voću su najverovatnije drozofiline. Osim ako se u plodovima nalaze larve  koje su veće i imaju glavu. Tada možemo biti sigurni da se radi o larvama drugih insekata.
Drozofilina larva parazitira u voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu i jarke boje plodova. Registrovane biljke domaćini su: kivi, smokva, jagoda, jabuka, trešnja, šljiva, breskva, kruška, malina, kupina, borovnica i vinova loza. Osim na gajenim kulturama, štete su moguće i na korovskim biljkama.
U povoljnim vremenskim uslovima može imati i do 15 generacija, a njen životni ciklus traje do dve nedelje. Štetočina prezimljava kao imago na zaštićenim mestima ali u povoljnim uslovima može biti aktivna i cele godine. Odrasle jedinke su aktivne iznad 10 °C. Preferiraju temperature od 20 °C do 30 °C. Voli visoku vlažnost, pa se neke odrasle jedinke mogu naći i tamo gde je lisna masa najgušća ili blizu zemlje. Napada plodove dok su još na biljci, ali i nakon berbe. Mesto gde je ženka položila jaja u zreli plod  predstavlja vrata za prodor patogena (gljiva, bakterija), koji vrše sekundarnu zarazu i uzrokuju trulež.
 
Mere borbe
 
Prisustvo štetočine u fazi larve ili lutke se može registrovati vizuelnim pregledom plodova, uočavanjem znakova napada  kao što su male rupe i okružene truleži. Ukoliko su prisutne promene na plodovima, uzimaju se uzorci  za analizu.

Presudnu ulogu u borbi protiv ove štetočine ima primena agrotehničkih mera, kao što su: skraćenje perioda između branja plodova i detaljna berba; orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova; kontrola gajbica i druge ambalaže; higijena ivica parcela u kojima se  mogu naći domaćini ove štetočine iz spontane flore i masovno izlovljavanje putem lovnih klopki.
Primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja. Kopulacija se odvija na mestu ishrane, odnosno, na voćnim plodovima kojima  su radi ishrane privučene jedinke ove vrste oba pola. Štete pričinjava neposredno pred berbu pa je zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je otežana. Odvijanje života larve unutar ploda, takođe, usložnjava hemijsku zaštitu.

Upotreba insekticida pre pojave drozofile nema efekta na smanjenje brojnosti ove štetočine, a može dovesti do smanjenja populacije korisnih insekata predatora i prenosioca polena. Osim toga, lista insekticidi koji se koriste protiv ove štetočine nije u potpunosti registrovana za sve voćne vrste. Ovo zahteva proveru pre korišćenja uz obavezno čitanje uputstva za primenu. Pošto se radi o zrelom voću, potrebno je voditi računa o karenci primenjenih preparata i određivanju vremena berbe.

Radi masovnog izlovljavanja, potrebno je postaviti veliki broj klopki na parceli. Unutar parcele na svakih 5 m, a na  rubnim delovima na svakih 2-3 m. Osim toga klopke se postavljaju i u krošnjama, na visini od oko 1,8 m ili se fiksiraju na površini zemljišta između redova, u zavisnosti o kojoj voćnoj vrsti se radi.

 Kontrola brojnosti
 
Jedan od načina za praćenje populacije i kontrolu njene brojnosti je postavljanje klopki pre početka zrenja. Klopke treba nedeljno kontrolisati. Prisustvo samo jednog odraslog insekta je povod za preduzimanje mera. Klopke se sastoje od plastičnih flaša, na kojima se napravi nekoliko rupica prečnika oko 4 mm,  u koje se sipa mirisni atraktant. Na primer, jabukovo sirće i male količine svežeg kvasca ili crno vino uz dodatak malo deterdženta za sudove. Na klopci se ostavi jedan otvor koji se prekrije gazom, kako bi smesa isparavanjem privlačila mušice.
Radi masovnog izlovljavanja, potrebno je postaviti veliki broj klopki na parceli. Unutar parcele na svakih 5 m, a na  rubnim delovima na svakih 2-3 m. Osim toga klopke se postavljaju i u krošnjama, na visini od oko 1,8 m ili se fiksiraju na površini zemljišta između redova, u zavisnosti o kojoj voćnoj vrsti se radi.

Izvor:poljoprivrednik.net

Azijska voćna mušica