Poljoprivrednici ne znaju čime prskaju biljke i zemlju, a i ne vode računa na koji način to rade.

Kupac ne zna da li je zdravo to što nosi kući ili ne jel karencu, perioda od prskanja do tanjira, se često nepoštuje. Ne znamo čime prskamo voće, odakle su ta sredstva i koliko pomažu – izjavio jednom jedan voćar iz Ritopeka. 

Takođe je izjavio – Da je samo jabuku prskao za godinu dana više od 15 puta i to ne baš uspešno, jer pesticidi koje sam nabavio, nisu pomogli uopšte. Ni sami ne znamo odakle nabavljamo i ko je proizvođač tih otrova. Pesticida Domaće proizvodnje više i nema, a gotovo sve uvozimo. Svašta se donosi i prepakuje. Tako sam naručio iz Nemačke firme neko sredstvo, koje sam ovde video, a Nemci, u njihovoj fabrici, nikad čuli. Neko je lažirao njihovu etiketu. Nama treba i dobra obuka da znamo kako da koristimo pesticide.

U Ministarstvu poljoprivrede rekli su da je u periodu od 3. juna do 31. decembra uzeto 935 uzoraka hrane biljnog porekla, koji su ispitivani na ostatke pesticida.

– Od ukupnog broja uzoraka iz domaće proizvodnje, kod sedam su nađeni ostaci sredstava za zaštitu bilja iznad maksimalno dozvoljenih granica – kažu u resornom ministarstvu.

– Granična fitosanitarna inspekija od 438 uzoraka voća i povrća iz inostranstva otkrila je 16 pošiljki južnog voća iz Turske i šest pošiljki voća i povrća iz drugih zemalja, sa nedozvoljenom količinom pesticida. Laboratorijske analize rade se na više od 400 aktivnih supstanci.

Među domaćim voćem i povrćem koji su imali povećane količine pesticida bile su po jedna pošiljka jabuke, šljive, grožđa, paprike, krastavca, maline i spanaća. Od južnog voća veće količine otrova imali su pojedini uzorci limuna, pomorandže, nara i mandarine. 

Višak pesticida pronađen je u tri ture spanaća, poreklom iz Belgije, Italije i Francuske, i u po pošiljci pasulja sa Madagaskara, grožđa iz Makedonije i breskve iz Francuske.

Prema rečima inženjera zaštite bilja i prehrambenih proizvoda, kada se govori o nekontrolisanoj upotrebi pesticida, to se najpre odnosi na same individualne poljoprivredne proizvođače. Koliko su spremni da se pridržavaju svih uputstava za primenu sredstava za zaštitu bilja. Pesticidi iz Kine znatno su jeftiniji pa u tom smislu, proizvođači primenjuju veće količine od dozvoljenih, kako bi se osigurali da će tretman uspeti.

– Manjkavost je u samoj praksi i primeni srestava za zaštitu bilja, koja se temelji na stručnosti i savesti onih koji pesticide i koriste. U prošloj godini za šest meseci u 29 uzoraka voća i povrća iz uvoza i iz zemlje otkrivene su nedozvoljene količine pesticida. Limun, pomorandža i mandarina od voća i spanać od povrća bili su najotrovniji, ali su štetne hemikalije u nedozvoljenoj količini otkrivene i u grožđu, šljivama, pasulju…

Uskladjivanje sa EU

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, na čije se izmene čeka, već je velikim delom usaglašen sa regulativom EU. To podrazumeva pooštravanje pravila u vezi kvaliteta pesticida i prateće toksikološke dokumentacije. Takođe, mnoge aktivne materije pesticida, za koje je već utvrđeno da izazivaju negativne posledice po zdravlje ljudi, zabranjene su u EU i kod nas. Kvalitet pesticida koji će biti u prometu u Srbiji, samo će se poboljšati, jer će moći da se registruju i prodaju samo sredstva za zaštitu bilja čiji proizvođači imaju kompletnu dokumentaciju.

Pesticidi usmrtili divljač

Na zemljištu Severnobanatskog lovišta, na kojem je rasturano seme tretirano pesticidima, pronađene su uginule divlje životinje. Iz Društva za zaštitu ptica Srbije, rekli su da su lovci pronašli fazane, zečeve i srndaće. Nepoznati pesticidi usmrtili su i strogo zaštićenu vrstu mišara.

Agroinfo.rs/Večernje novosti

Čime se prska voće i povrće koje jedemo, koje ubija divljač po Srbiji