Алтернативни системи у производњи јаја дати су у овом тексту. У нашој земљи тренутно је најзаступљеније држање носиља у конвенционалним кавезима, али овај начин држања је у супротности са законским одредбама о добробити животиња.

Према Правилнику о условима за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгајају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начину држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и садржини и начину вођења евиденције о животињама (Службени гласник РС 6/10, 57/14), кокоши носиље могу се држати у кавезном систему, али само у обогаћеним кавезима или у неком од тзв. алтернативних система (различити облици подног система).

Обогаћени кавези
Важећи Правилник о условима за добробит животиња ближе одређују услове које мора задовољити обогаћени кавез за узгој живине:

1) површина пода од најмање 750 цм2 по кокоши, од чега 600 цм2 мора да буде корисна површина за кокошку носиљу; висина кавеза, осим висине изнад корисне површине за кокошку носиљу, од најмање 20 цм и укупна површина пода која није мања од 2000 цм2 по кавезу;

2) гнездо;

3) простирка која је чиста, сува, од растреситог материјала, која омогућава кљуцање и чепркање и која не штети здрављу кокошке носиље;

4) одговарајуће греде (седала), дужине најмање 15 цм за сваку кокошку носиљу;

5) хранилица дужине најмање 12 цм за сваку кокошку носиљу и систем за напајање у сваком кавезу, с тим да најмање две појилице морају да буду доступне свакој кокошки ако се за напајање користе нипл појилице са тацницама;

6) кавез опремљен одговарајућим материјалом за трошење канџи.

7) Због лакше контроле, насељавања или вађења кокошака носиља, пролаз између појединих редова кавеза мора да буде широк најмање 90 цм, а удаљеност од пода објекта до првог реда кавеза мора да износи најмање 35 цм.

Према броју кокоши које се у њима гаје, обогаћени кавези могу бити мали (10 -12 кока), средњи (15-30 кока) или велики (до 60 кока). Постоје извесне разлике у обогаћеним кавезима у зависности од произвођача – положај и висина седала, положај гнезда и остале опреме, висина кавеза, изглед и облик пешчаног купатила.

Седала представљају одговарајуће обле гредице на којима птица може да седи и да се одмара обавијајући притом својим прстима седало. То спада у елементарне облике понашања живине и птица, јер је за лигаменте ногу и прстију природан положај да оне обухватају „грану“, а неприродан да стално стоје на ногама, испружених прстију што има је у класичном кавезу једино могуће. Свакој птици је на располагању 15 цм седала чија горња површина треба да буде равна, а не обла, како би се смањио притисак на грудну кост, а тиме и опасност од њене деформације.
Гнезда се у обогаћеним кавезима састоје од заштитне завесе, која је углавном израђена од пластике, која пружа потребан мир и изолованост кокошкама током ношења јаја. У оваковом систему потребно је аутоматско скупљање јаја, јер се она брзо нагомилавају на делу траке испред гнезда.

Пешчано купатило служи кокошкама за купање и чепркање по подлози. Она могу бити у облику посуде са песком или плоче у виду вештачке траве на коју се може сипати песак.

Опрема за скраћивање канџи и кљунова. На обогаћене кавезе се на одређена места постављају плочице са грубом површином које омогућавају птицама да гребањем одржавају дужину канџи и отупљују врх кљуна.

Обогаћене кавезе производе сви водећи произвођачи опреме у свету. Иако су сви конструисани у основи по истим принципима, сваки тип кавез има неке своје специфичности, а модели се стално усавршавају са циљем да се носиљама омогући максимална заштита њихове добробити, а да се то не одрази негативно ни на њихово здравствено стање, ни на производњу. 

Програм исхране, светлосни режим и здравствена заштита носиља не разликују се много у односу на одгој у конвенционалним кавезима. Извесне специфичности ипак постоје и везане су за густину насељености, контролу јата и нешто другачију исхрану. Кокоши се слободно крећу унутар кавеза, тако да је искуство показало да су боље мање групе, односно кавези са 20 и 40 кокоши. Тако је олакшана и контрола јата, јер раднику није лако да уочи угинућа или неке проблеме уколико је група сувише велика. Што се тиче исхране, управо због кретања носиље имају нешто веће уздржне потребе тако да се и састав и количина хране морају томе прилагодити.

Производни резултати носиља у обогаћеним кавезима могу бити на нивоу резултата у конвенционалним, под условом да су кавези добре изведбе и да се технологија стриктно примењује.

У тзв. алтернативне системе држања спадају

– подни систем,

– авијарни систем,

– подни систем са испустом (фрее ранге) и

– органска производња.

Начин држања у овим системима регулисан је законским прописима (Закон о добробити животиња, “Сл. гласник РС”, бр. 41/2009. и његова поџаконска акта). Овај закон обавезује произвођаче да кокошкама носиљама које се узгајају на алтернативни начин, између осталог, обезбеде:

1) простор за храњење од најмање 10 цм за сваку кокошку на равној хранилици, односно најмање 4 цм простора на округлој хранилици;

2) простор за напајање од најмање 2,5 цм за сваку кокошку носиљу која се напаја из равних појилица, најмање 1 цм простора за сваку кокошку носиљу која се напаја из округлих појилица или најмање једна нипл појилица на 10 кокошака. Ако се за напајање користе подне појилице приступ до бар две појилице за сваку кокошку носиљу;

3) најмање једно гнездо за седам кокошака носиља, а ако је предвиђено групно гнездо, то гнездо оно мора да захвата најмање 1 м2 простора у објекту за сваких 120 кокошака носиља;

4) одговарајуће греде без оштрих ивица дужине најмање 15 цм по једној кокошки носиљи, с тим да греде не смеју да буду намештене изнад простирке, да удаљеност између појединих греда износи најмање 30 цм и да удаљеност између греде и зида износи најмање 20 цм;

5) површина са простирком од најмање 250 цм2 по носиљи која покрива најмање једну трећину површине пода објекта;

6) Ако се кокошке носиље узгајају у објекту који има више нивоа, у објекту не сме да буде више од четири нивоа, простор између нивоа мерен изнад главе кокошке носиље мора да износи најмање 45 цм и нивои морају да буду такви да фецес не пада са горњих на доње.

7) Ако се кокошке носиље узгајају на алтернативни начин у објекту који има уређен испуст, мора да буде обезбеђено више отвора који су размештени по целој дужини објекта.

Сваки отвор мора да буде висине најмање 35 цм и ширине најмање 40 цм, с тим да за групу од 1000 кокошака носиља мора да буде обезбеђено укупно 2 м2 отвора.

8) Густина насељености кокошака носиља које се узгајају на алтернативни начин не сме да буде већа од 9 кокоши по м2 корисне површине.

Подни систем

Овај систем може бити са испустом или без њега. Уколико нема испуста говоримо о класичном подном систему држања у коме се кокоши држе на дубокој простирци или на решеткастом поду, али све време експлоатације кокоши остају у објекту и не излазе напоље.

У овом систему густина насељености може бити до 7 кока/ м2. Максимално 2/3 простора у објекту може имати седала и решеткасти под, а 1/3 објекта мора бити прекривена простирком као што је пиљевина, песак или слама. У објекту се налазе и гнезда која могу бити постављена уз зидове објекта и углавном имају више нивоа.

Ови системи захтевају да се редовно одржава простирка, да се замењује влажна и да се повремено додаје сува. Носиље су доста активне и чепркају подлогу па се не ствара покорица у великој мери, али може да буде повећан ниво прашине и амонијака у објекту. Најбоље је ако постоји аутоматско сакупљање јаја, а ако не постоји потребно је да се јаја сакупљају више пута у току дана, уз сталну контролу и смањивање броја подних јаја. Један од проблема овог система држања је повећан број јаја ИИ класе, јер се јаја запрљане љуске не могу изнети на тржиште.

Подни систем држања са испустом (фрее ранге)

Овај систем има исте услове узгоја у објекту као и претходна два. Разлика је у томе што постоји слободан излаз ван објекта. Нормативи потребног простора на испусту по кокоши варирају од 2,5 до преко 10 м2 површине. Системи се разликују и по величини и начину одржавања испуста, као и у опреми која се додаје на травнату површину. Више о условима и начину одржавања испуста можете прочитати овде.

У систему држања са испустом кокоши могу да испоље све облике природног понашања. Негативно је то што су птице више изложене болестима и предаторима и слабија је контрола у јату. На тако великој површини не може се спречити контакт са изметом других животиња, а теже је одржавање хигијене због климатских услова, влаге, топлоте, итд.

Авијарни систем

Овај систем представља комбинацију подног и кавезног система. Личи на кавезни систем коме су странице отворене, тако да кокоши могу слободно да се крећу са ниова на ниво. Седала, хранилице и појилице се налазе на више спратова тако да се живина слободно креће и мења спратове по жељи, користећи цео објекат. У овом систему може да се узгаја и до 18 кока по м2 подне површине, а свакој кокоши мора бити обезбеђено 15 цм седала.

Авијарни системи могу бити са интегрисаним и неинтегрисаним гнездима. Код неинтегрисаних гнезда, по средини објекта постављени су жичани подови на више нивоа, од којих сваки има хранилице, појилице, седала и траку за изђубравање испод жичаног пода. Висина најнижег спрата је мин. 45 цм од пода. Простор испод “кавеза” може бити блокиран или слободан да птице пролазе и у том случају мора бити прекривен простирком. Гнезда се налазе на бочним зидовима и могу бити поставлљена у више редова. Код другог типа гнезда су интегрисана унутар жичаних подова, али нису равномерно распоређена.

У авијарном систему остварују се добри производни резултати, али су они нешто лошији од резултата у конвенционалним кавезима. Сви водећи произвођачи опреме стално иновирају авијарне системе како би превазишли наведене недостатке.

Izvor:/zivinarstvo.com

Алтернативни системи у производњи јаја