Borovi mogu biti različite veličine. Kod njih se u početku može primetiti da se oni pravilno granaju, a vremenom razgranatost dobija nepravilni obik. To je vrsta zimzelenog drveća, kao i žbunova iz porodice Pinaceae.

Vazduh u borovim šumama je veoma prijatan, ali i veoma koristan, jer ubija mikrobe. To je razlog da se u borovim šumama grade lečilišta. 

U medicini su najviše korisni vrhovi bora, koji se beru tokom prvih prolećnih dana. Pomažu kod iskašljavanja, deluju antiupalno i daju mekoću. 

Od belog bora se može dobiti med.

Od njih se prave čajevi, kupke, tinkture, koje pomažu kod raznih zdravstvenih problema. Beli bor je efikasan kod bronhitisa, astme, pneumonije, angine, kašlja, kamena u bubregu, problema sa bešikom, gihta, reume, išijasa, hemoroida. Takođe, pomažu kod ekcema, lišajeva, čireva i raznih kožnih problema.

 Nije preporučljivo da lekove od belog bora koriste trudnice i dojilje, kao i osobe koje imaju visok pritisak i epilepsiju.

Stablo ove biljke je čvrsto i uspravno. Grane su izdužene, prekrivene ljuspicama. Na granama se nalaze iglice, koje mogu biti različite veličine i dužine. Šišarke se kod bora razlikuju po veličini. One mogu da rastu samostalno ili više njih na jednom mestu.

Bor uspeva na zemljištu bogatom hranljivim materijama, a takođe i na zemljištu koje nije toliko obogaćeno korisnim materijama. Raste kako na vlažnim, tako i na suvim mestima.

Vrste bora

Crni bor  je zimzeleno drvo, čija visina dostiže do 40 m. On se razlikuje od Pinus sylvestris po tome što ima sivu koru i relativno duže iglice. Takođe, njegove šišarke su veće. Crni bor uspeva na mestima gde je klima toplija. Može se sresti u planinskim predelima kod nas, ali i u drugim zemljama Južne Evrope.

Beli bor  je zimzeleno drvo, čija visina dostiže do 50 m. Kod mlađih primeraka je jedan deo kore žućkast ili braon, a kod starijih se može videti i siva boja. Listovi su u vidu iglica, čija je dužina do 6 cm. Šišarke mogu biti muške i ženske. Semenke imaju ljusku. Sazrevaju tek tokom druge godine. Ovo drvo cveta u periodu od maja do juna. Beli bor se može sresti u svim planinskim predelima u zemlji.

Molika je vrsta drveta, čija visina dostiže do 40 m. Ima glatku, zelenkastu ili braon koru, koja vremenom počinje da puca i dobija tamniju boju. Iglice su zelene i nežne. Šišarke su cilindrične. Molika cveta u proleće, a semenke sazrevaju nakon 2 godine.

Crna mura  je vrsta drveta, visoka do 20 m. Kod ove vrste su iglice sakupljene po dve na kraćim granama. One su kratke i bodljikave. Šišarke su duge do 7 cm, ali nešto manje manje od onih kod molike. Ova biljka je poznata kao balkanski bor, budući da je dosta rasprostranjena na Balkanu.

Kleka  je vrsta bora, koja uspešno raste na nadmorskoj visini između 1000 i 2000 metara. Spada u najviše drveće, čije stablo raste do 4 m. Grane su malo spuštene. Kora mu je sivkasta. Iglice su duge oko 2.5 cm. Šišarke su dvaput duže od iglica.

Izvor: bonapeti.rs

Bor