Đurđevača (Tricholoma Georgi) jedna je od retkih vrsta koju treba tražiti u dubokoj travi. Đurđevača je i jedna od najboljih vrsta gljiva za kombinovanje sa mesom, kao i za čorbe...

Veoma interesantna prolećna vrsta koju, kada jednom pronađete, možete brati na istom mestu godinama.

Šešir je četiri do 10 centimetara širok, kod mladih konveksan, zatim raširen, povijene ivice, a pod starost na sredini udubljen. Boja šešira je bela do krembela (boja pavlake). Za suva vremena koža šešira je (što se retko dešava jer raste u vlažno doba godine) baršunasta, za vreme kiša klizava. 

Listići su prirasli sa jarkom ili zubcem, karakteristično uski, samo nekoliko milimetara široki, gusti, sa celom oštricom, istobojni s klobukom, no još svetliji od njega.

Stručak je od 4-8/1-3 cm, valjkast ili u donjoj polovini zadebljan, go, ponekad vlaknasto izkrzan i uzdužno izbrazdan. Gotovo bijel, tvrd i pun.

Meso: belo, nepromenljivo, miriše na sveže brašno veoma intenzivno, ukus prijatan. 

Raste u grupama, praktično nikada pojedinačno, u krugovima ili cik-cak linijama pod grmljem uz ivice šuma ili po bagremovim šumama, često u dubokoj travi. Rast nije vezan ni za kakvo konkretno drvo. 

Raste u proleće, tokom aprila i početkom maja, do Đurđevdana po čemu je gljiva i dobila ime. Vrlo retko ju je moguće naći i u jesen. 

Đurđevača je jedna od najboljih vrsta za kombinovanje sa mesom, kao i za čorbe ali nije pogodna za sušenje i salate. 

Zamena za neku nejestivu ili otrovnu vrstu je malo verovatna samo ako se povede računa o vremenu i mestu rasta te o intenzivnom mirisu na brašno. Jer, otrovne gljive koje mirišu na brašno rastu kasnije u toku godine i u šumi ili su značajno sitnije gljive.

Izvor: natura.rs

Đurđevača