Zimska panjevčica je jestiva gljiva iz porodice Physalacriaceae. Ova gljiva se lako može prepoznati.

Latinski naziv ove gljive je Flammulina velutipes

Šešir: prečnika je oko 5 cm, crvenkasto smeđe boje, svetlije, žućkaste ivice. Prekriven je sluzavom materijom, koja ponekad izgleda kao magličasta prevlaka.

Listići: u početku su krem boje, zatim potamne i na kraju dobiju smeđe pege.

Drška: vitka, krem-žute boje, vremenom od osnove dobija baršunastu crnu skramu koja se lako briše.

Meso: belo, tanko, miriše tipično na gljive, pomalo oštro.

Otisak spora: spore u masi bele.

Stanište: sa lakoćom se razvija i raste kada je vreme hladnije i zbog toga se najčešće može naći tokom jesenjih i zimskih meseci. Kod nas se obično ova pečurka može sresti u istočnim delovima zemlje. Treba je tražiti na živom ili trulom drveću listopadnih šuma.

Upotrebljivost:
uslovno jestiva, mora se dobro termički obraditi zbog proteina flamutoksina, koji štetno deluje na srčani mišić a razlaže se na 100 stepeni C. Vrlo je ukusna, najbolja je za čorbe. Na Dalekom Istoku se uspešno uzgaja. Veoma je lekovita. Preporučuje se za čišćenje jetre i poboljšanje rada organa digestivnog trakta. Može se koristiti za pite i gulaše, iako je malo sluzava.

Mogućnost zamene:
tokom pozne jeseni ima i drugih sitnih gljiva po panjevima belogorice, ali ni jedna nema crnu baršunastu dršku.

Ako se čuva u frižideru, ona može zadržati svoju svežinu i do 7 dana. Ona je izvor selena, koji je veoma moćan antioksidans. Takođe, ona sadrži i vitamin B1, vitamin B2 i vitamin B3. Pečurke ove vrste su bogate belančevinama, kalcijumom, gvožđem i drugim mineralima. 

Agroinfo.rs/.zemlja.rs

Zimska panjevčica pomaže u prevazilaženju stresa i umora.