Бруцелоза је болест која се примарно јавља код животиња, а људи се најчешће инфицирају преко животиња (зооноза).

Ова болест може изазвати велике економске штете у сточарству.
Најчешће је хроничног тока, а може трајати месецима па и годинама. У акутном току болест се карактерише општим инфективним синдромом, док су локалне промене слабије или никако изражене.

У хроничном току чешће се јављају локални симптоми од стране захваћених органа и овај ток се манифестује упалним променама у гениталним органима, побачајима и променама у зглобовима, утерусу и тетивним омотачима.
Бруцелоза је присутна у многим земљама, а има је и код нас.
Бруцелоза је болест узрокована различитим врстама бактерија из рода Бруцелла.
Код говеда инфекцију углавном узрокује бактерија Б. абортус и ређе Б. мелитенсис и Б. суис. Инкубација траје 14 – 180 дана.

Инфекције су најчешће асимптоматске и спорадичне. Побачај може да настане у било ком периоду гравидитета и пре побачаја не морају да се јаве било какви симптоми бруцелозе.
До абортуса долази најраније 36. дана после инфекције, а најчешће 2-5 месеци након инфекције.
Ако се инфекција догоди у последњој трећини гравидитета, не мора доћи до побачаја, али се рађа слабо витално младунче. Након побачаја могу настати компликације које доводе до стерилитета. Јунице су латентно инфициране, а ејакулат бикова такође може бити извор заразе.

Јављају се артритиси, тендовагинитиси, бурзитиси, а код бикова орхитис и епидидимитис. Настаје и запаљење тарзалних и карпалних зглобова. Маститиси ретко настају, али млечност може бити смањена.
Највише узрочника може се наћи у млечним жлездама, материци и постељици заражене животиње, плодовој течности, вагиналном секрету, млеку, сперми, епидидимису, тестисима, гноју из бурзи или фистула итд.

Животиње могу месецима и годинама излучивати узрочнике млеком и другим секретима или су чак доживотне клицоноше. Излучене бактерије се дуго задржавају у влажној земљи и у води.
Болест се у стаду шири контактом, удисајем, полним путем, ингестијом, контаминираном храном и водом.

Профилакса подразумева формирање слободних запата од бруцелозе, строгу контролу промета животиња и намирница животињског порекла, тестирање животиња на фармама, тестирање осталих врста животиња и спровођење свих потребних мера како би се спречило уношење заразе у популацију.
На фармама за мужу и вештачко осемењавање тестирање се врши два пута годишње, а тестирају се грла старија од 12 месеци. Вакцинација смањује број побачаја, али постоји опасност од клицоноштва.

Izvor:poljosfera.rs

Бруцелоза је опасна болест говеда – Симптоми и превентива