KONJARSTVO

Konjarstvo je danas vrlo popularno i za razliku od davnih vremena kada je konje imala svaka siromašna porodica, danas su ove životinje stvar prestiža. Osim toga, ovaj biznis je vrlo isplativ.

Znojenje je važan deo složenog sistema za hlađenje koji pomaže konju da održava normalnu telesnu temperaturu. To je obično pokazatelj da je vaš konj zdrav; i ako prekomerno znojenje može biti znak nekog osnovnog stanja

Konji i njihov životni vek varira u zavisnosti od brige, okoline i vrste rase. Žивотни век домаћих коња и понија се повећао, у распону од 25 до 32 године zahvaljujući napretku veterine.

Poznato je da su se, naročito u ranijem periodu, konji koristili uglavnom za zapregu i rad na njivi, a danas su sve popularniji kada je u pitanju rekreacija i relaksacija ljudi. Područije terapije i aktivnosti pomoću konja čine fizikalani, defektološki, logopedski, socijalno pedagoški tretman, psiho terapija i radna terapija.

Za i protiv jahanja po kiši postoji dosta razloga. Nekada je zaista lepo jahati u prirodi po laganoj kišici, a nekada se jahač i konj neželjeno nađu na stazi po nevremenu i pljusku.

Kobile menjaju svoje ponašanje pre ždrebljenja. Najbolja osoba za praćenje kobile pred ždrebljenje je ona koja poznaje njeno uobičajeno ponašanje i navike, a samim tim može lakše uočiti i subtilne promene ponašanja na ispustu ili u štali.

Istorija dresurnog jahanja datira iz drevne Grčke, gde su se prvi zapisi na tu temu pojavili pre više od 2000 godina. Vojnici su dresirali konje da ih pripreme za borbu.

Preponsko jahanje zahteva od konja poznavanje dresurnih osnova kako bi jahač bolje manevrisao sa konjem. Preponsko jahalište ne zahteva neke posebne dimenzije i oblike jahališta, te se može organizovati u raznim prostorima.

Konji imaju mali želudac i to jedan, za razliku od krava koje imaju dva želuca. Konji jedu, grickaju travu, žvaću je, gutaju, a onda vare i izbacuju je malo po malo u vidu balege.

Kroz istoriju bili su poznati po svojoj hrabrosti kao ratni konji, i plemstvo ih je cenilo. Španska vlada je ovu pasminu koristila kao diplomatsko oružje, i kraljevi širom Evrope jahali su i posedovali španske konje. Tokom 19. veka, rat, bolesti i ukrštanje su dramatično smanjili veličinu krda, i uprkos izvesnom oporavku u kasnom 19. veku, trend se nastavio i početkom 20. veka.

Engleski punokrvni konj nastao je u Engleskoj tokom 17-og i 18-og vijeka. Stvoren je ukrštanjem domaćih kobila sa arapskim, berberskim, turskim i persijskim konjima.

Konji se moraju naučiti da prihvate jahača i ukoliko se ovaj proces ne uradi temeljno, teskoće će se javiti kasnije.

Konji se znoje da bi održali telesnu temperaturu i pri tome mogu izgubiti značajne količine tečnosti. Čak i pri umerenom radu u toku jednog sata konji mogu izgubiti oko 5 litara znoja.

Сува планина је необично лепа планина у југоисточној Србији, сиромашна изворима воде, по чему је и добила име. Богата је међутим разноврсним животињским светом. Поред вукова, лисица, шакала и других животиња, на овој планини сами о себи брину и ничији и опасни „дивљи“ коњи.