Za i protiv jahanja po kiši postoji dosta razloga. Nekada je zaista lepo jahati u prirodi po laganoj kišici, a nekada se jahač i konj neželjeno nađu na stazi po nevremenu i pljusku.

U nekim školama jahanja se otkazuju sve lekcije u kišnim uslovima u spoljnim arenama, dok je po  drugima u redu dovršiti trening ili takmičenje po laganoj kiši,  ili čak po najvećem pljusku. Kada razmišljamo o zdravstvenim razlozima za i protiv jahanja po kiši,  treba misliti isključivo na konja, jer konj sigurno ne bi izabrao da izađe iz svoje tople i sigurne štale, odradi trening, takmičenje ili ide na terensko jahanje po nevremenu. Konj u prirodi nije baš veliki avanturista, tako da bi u slučaju kiše, kada ima priliku, sigurno potražio neki zaklon. 

Što se tiče zdravstvenog rizika za jahača, ukoliko je propisno obučen,  uvek ima minimum zaštitne opreme koji će ga sačuvati od kiše. Naravno, kada se misli o sigurnosnim razlozima jahanja po kiši, jednako su važni i konj i jahač. 

Kada je konj na ispustu na kiši, njegova dlaka ne dopušta  vodi da dođe do kože, a kada se igra po kiši može se primetiti da odjednom  stane sa igrom, to je trenutak  kada počne da se znoji, čime se štiti od pothlađivanja.

Kada je konj pod jahačem, dlaka ima istu zaštitnu funkciju, ali konj tada reaguje na jahačeve komande, a ne na svoje, što znači da trenira i kada počne da se znoji. Kada se istovremeno znoji i kisne vodeni sloj znoja pri koži sastavlja se sa vodenim slojem kiše na dlaci i praktično područja koja bi normalno ostala suva i grejala konja, postaju mokra i gube svoju funkciju u regulaciji toplote. Dok konj galopira, noge ispod kolena i stomak sa brojnim površinskim krvnim sudovima i bez mišića koji bi ih grejali su izloženi ponovljenim zapljuskivanjima hladne vode iz bara. Retka je kiša bez vetra,  koji dodatno hladi, sada već mokrog konja. Sve ovo dovodi konja u opasnost od pothlađivanja.

Konji se ne razbole često, tako da pothlađivanje ne mora biti veliki alarm, ali kada se razbole, to zna postati veliki problem. Najčešći problemi pothlađenog konja su upala respiratornih puteva i kolike. Poznata je činjenica da pothlađen konj u velikom broju slučajeva odbija da pije vodu. Prilikom treninga i znojenja konja dolazi do dehidracije i to u velikom delu dehidracije creva. U kombinaciji dehidracije creva, prisustva suve hrane u crevima, odbijanja uzimanja tečnosti nakon treninga i gubitka elektrolita znojem stvaraju se savršeni uslovi za stvaranje kolika.

Dobra  zaštita zdravlja konja u periodu promenjivog i kišnog vremena je adekvatna briga o konju tokom ispusta i treninga,  te  kvalitetan gruming nakon ispusta ili treninga. Za prevenciju kolika tokom ”vremena za kolike” potrebno je dobro napojiti konja pre treninga, nuditi toplu vodu posle, smanjiti zrnatu hranu na minimum (naročito ako je konj zbog vremenskih prilika duže u štali nego inače), jahati što je manje moguće po kiši, te  koristiti adekvatnu opremu za kišu.

Izvor:svijetkonja.ba

Jahanje na kiši: Da li je opasno za konje?