Jarenje koza i važnost kolostruma je jako važna tema. Koze se u našim klimatskim uslovima najčešće jare zimi.

Temperatura u ovčarniku ne bi trebalo da bude manja od 12 do 15ºC. Sa druge strane, treba izbegavati i preterano zagrevanje prostorija u kojima se koze jare, kako jarad ne bi postala nežna i osetljiva na pojavu bolesti i prehlada.

Prvi znaci skorog jarenja su: oteknuće i povećanje vimena, kao i pojava žućkaste sluzi iz polnih organa. Koze se jare i noću i danju, zbog čega je neophodna stalna budnost i prisustvo odgajivača.

Pred samo jarenje koze su uznemirene, izdvajaju se iz grupe, a ponekad kopanje nogom po zemlji ili njuškanje zemlje mogu biti karakteristični znaci skorog porođaja. Sam porođaj se odvija u tri faze, i to:

faza u kojoj se koza priprema za porođaj, zatim
faza u kojoj se porađa i
faza izbacivanja posteljice.

Ukoliko je položaj ploda u materici normalan, prvo se pojavljuju i izlaze prednje noge, zatim glava jareta i na kraju celo jare. Jarenje obično traje od pola do dva sata. Ukoliko na svet dolazi više jarića, onda je razmak između prvog i drugog jarenja od 15 do 60 minuta. U slučajevima kada je položaj ploda u materici nepravilan (što u velikom procentu dovodi do uginuća ploda, pa i koze), potrebno je pratiti tok jarenja i u krajnjem slučaju pokušati da se plod dovede u normalan položaj. Ovaj posao treba prepustiti iskusnijem licu ili pozvati veterinara.

Važnost kolostruma za zdravlje jareta

Nekoliko časova posle jarenja koza treba da izbaci posteljicu. Ukoliko se to ne dogodi ni posle 24 časa, da bi se izbegla mogućnost infekcije potrebno je zatražiti stručnu pomoć pri njenom izbacivanju. Treba obratiti pažnju da koza ne pojede posteljicu. Prvog dana posle jarenja kozi se najčešće daje mlak napoj od pšeničnih mekinja i nešto kvalitetnog sena. Narednih nekoliko dana obrok se postepeno povećava, tako da koza već nakon nedelju dana po jagnjenju dobija normalan obrok, koji odgovara njenim potrebama za proizvodnju mleka.

Postupak sa kozom i jaretom posle jarenja

Neposredno posle jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega. Lizanje obično počinje od glave kako bi se otklonila sluz sa nosnica i time sprečilo eventualno gušenje jareta. Ukoliko to koza ne učini onda odgajivač može spužvama slame da nežno protlja jare da bi se lakše osušilo i da bi mu se pojačala cirkulacija krvi.

Ako se pupčana vrpca sama ne prekine, treba je preseći čistim dezinfikovanim makazama u dužini od 3 do 4 cm od pupka i dezinfikovati rastvorom joda. Pre nego što jare prvi put posisa majku, prve mlazeve mleka treba izmusti u poseban sud, a vime oprati toplom vodom i dobro osušiti. Ovim postupkom se izbegavaju različita crevna oboljenja jaradi. Gotovo je redovna pojava da prvi mlazevi mleka sadrže patogene mikroorganizme, ako se koze drže u nedovoljno čistim objektima.

Tokom prvog dana života jarad sisa i do 15 puta, kasnije se taj broj smanjuje na 5 do 6 puta dnevno.

Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga počinje da dobija seno kao i koncentrovanu hranu. Veoma je važno da jare posisa kolostrum što pre nakon jarenja jer on sadrži znatne količine hranljivih materija, a obezbeđuje i imunoglobuline koji u prvim danima štiti novorođenu jarad od infekcija.
U slučaju da jarad ne posisa kolostrum na vreme, ili ga uopšte ne dobije, dolazi do smanjenja njihovog prirasta, a može doći i do velikog procenta uginuća, čak i u svim normalnim uslovima odgajivanja.

U slučaju nedostatka kolostuma majke, jarićima treba dati kolostrum drugih koza (svež ili zamrznut). Zamrznut kolostrum daje se jarićima zagrejan na temperaturi prirodnog majčinog mleka pri sisanju (oko 38ºC).
Veoma je važno da koza i jare ostanu zajedno nekoliko dana u nekom ograđenom prostoru. Ako koza ne luči dovoljne količine mleka ili je ojarila blizance ili trojke, ovakvu jarad treba podmetnuti pod drugu kozu koja se ojarila u približno isto vreme, a ostala bez jarića.

Izvor. PSSSrbija

JARENJE KOZA: Postupak i zašto je kolostrum tako važan