Postoji svega nekoliko bolesti koje mogu ozbiljno da ugroze celo stado, a jedna od njih je virusni artritis-encefalitis (VAE) koza.

Uglavnom se infekcije javljaju u stadima koza koje potiču iz Evrope, tako da može da se zaključi da virus potiče iz Evrope.

Najčešće se širi sa majke na potomstvo – ali isključivo preko mleka Vertikalno širenje virusa sa generacije na generaciju je možda i najvažnije i najčešće. Svega oko 20% odraslih koza pokazuju simpotome u normalnim uslovima ishrane, a najveći broj njih je naizgled zdrav. To znači da se jarad vrlo često napaja mlekom, pogotovu kolostrumom zaraženih životinja koje aktivno luče virus.

Virus, generalno nije mnogo otporan kada se nađe u spoljnoj sredini. Ipak, u direktnom kontaktu koza može da zarazi kozu, za šta je ipak potrebno više vremena nego za vertikalno širenje kolostrumom. Kada jednom prodre u organizam, prvo se umnožava u elementima imunog sistema koji bi trebalo da ga uništi. Kasnije prodire u druge organe. Podmuklo lice bolesti Što se tiče simptoma bolesti – ime je prilično opisno, a bolest se uglavnom manifestuje kao artritis odraslih koza. Svega oko 20% od ukupno zaraženih koza na kraju oboli. Kod odraslih koza se obično javlja zapaljenje zglobova i tetiva. Koze se slabije kreću, leže, a zglobovi su pogotovu u donjem delu prednjih ekstremiteta natečeni. Vrlo često koze obole od mastitisa – vime je natečeno, tvrdo, crveno.

Mastis se obično razvije u hroničnu formu u kojoj vezivno tkivo prorasta vime i smanjuje kapacitet žlezde za lučenje mleka. Vrlo često se u narodu kaže da koza pati od „tvrdog vimena“. Kod malih stada – oboljevanje samo jedne životinje može da prođe neopaženo ili se bolest pripisuje drugim uzrocima. Kada je veće stado, pojava tvrdog vimena kod više koza može da bude upadljiva. Zanimljivo je da obično kvalitet mleka nije promenjen.

Kod jaradi, slika je nešto drugačija. Najčešće oboli jarad stara 2 do 4 meseca. Kod njih se javlja zapaljenje mozga – jarad ima nervne simptome od kojih ne može da stoji na nogama, prevrće se, čudno se ponaša, odbija hranu, uvrću glavu i vrat. Postepeno, prvo se udovi mladih životinja koče, a zatim i potpuno oduzimaju. Jarad, tehnički umire od gladi. Oporavak od bolesti u krajnjem stadijumu je redak.

Kada virus jednom uđe u stado, potrebno je nekoliko generacija da bi se iskorenio. U svakom slučaju ono što može da se uradi je da se pre svega jarad odvaja od svojih majki. Ova praksa je veoma retka. U Srbiji, nažalost postoji samo jedna ili možda dve farme koza gde se jarad tako odvaja. Druga, veoma jednostavna stvar je da se– jednostavno mleko pasterizuje pre nego što se da mladuncima.

Što se tiče tretmana tih obolelih životinja – u teoriji postoji i možete da im dajete preparate na bazi fenilbutazona ili aspirina – u praksi to samo može da im malo olakša, ali dugoročna prognoza nije najsjajnija. Ne postoji neki lek koji može da eliminiše virus. Vakcina ne postoji, mada neke kompanije rade na njenom razvijanju.

Izvor:agropress.org.rs

Virusni artritis kod koza