Il DE FRANS: Ovca francuske rase visokih performansi

Foto: Pinterest

Foto: Pinterest

Il de Frans ovca ubraja se među glavne rase za proizvodnju mesa u Evropi zbog veoma visokih performansi, najboljeg nivoa genetske utemeljenosti u svetu i dokazane sposobnost da se prilagodi svim oplemenjivačkim sistemima i regionima sa veoma raznolikom klimom.

Rasa je nastala u Francuskoj poljoprivrednoj regiji Ile de France blizu Pariza na ideju jednog profesora veterine koji je pocetkom 19. veka zamislio da ukrsti Rambuje merino rasu, odgajanu uglavnom za vunsku proizvodnju, sa Dislej Lester grlima , mesnatom rasom , poreklom iz Engleske. U pedesetogodisnjem ukrštanju ova rasa je dovedena do stabilnosti zahvaljujuci iskustvenom načinu selekcije.

Ovce rase il de frans imaju veliki format , teške su i rano sazrevaju. Imaju široku glavu, izbočene očne duplje , lice srednje duzine , a usne i nos su malo deblji. Ovce i ovnovi su bez rogova ili se rudimenti rogova ponekad mogu videti. Uši su velike , horizontalne i malo uzdignute , nikada ne padaju , a pokrivene su finom , kratkom dlakom bele boje. Vrat je kratak, dobro usađen u ramena, bez kožnih nabora.

Rasa je poznata po jedinstvenom kvalitetu trupa, odličnom prirastu, visokoj plodnosti i dobrom materinstvu. Ovo je velika, snažna ovca, koja se prirodno pari i van sezone, što omogućava jagnjenje i u jesen i kasno proleće. Interval jagnjenja može biti na svakih 7 - 8 meseci, čime se dobija 3 jagnjenja u 2 godine. U normalnim uslovima ishrane i držanja od 100 ovaca se dobije 130 , pa i 150 jagnjadi.

Tipičan predstavnik Il de Frans je bela ovca sa runom bez pigmenta-bele boje. Prosečna težina runa je oko 4 - 6 kg sa 7 - 8 cm dužine. U selekcionisanim zapatima , koji se drze u povoljnim uslovima spoljne sredine , plodnost se krece od 160-180%. Zivotinje su ranostasne i ulaze u priplod sa 12 meseci.

Cilj rase Il de Frans je da teže ka efikasnoj proizvodnji mesa u datom okruženju i meri se maksimalnim dobitkom u kvalitetu mesa.

 Il de Frans sistem selekcije:

U cilju kontinuiranog poboljšanja vrši se selekcija na kvalitet mesa, materinstvo i temperament majki. Il de Frans sistem selekcije je jedinstvena po tome što je jedna od retkih tovnih rasa koja ima svoj naučno formulisan sistem selekcije, usmeren ka optimalnom ostvarivanje ekonomskih ciljeva. Učešće u zvaničnom testiranju je obavezno za sve proizvođače. Testiranje se odnosi na:

Individualno testiranje majki i jaganjaca tokom godine;

Selekcija prema genetskom kvalitetu porekla roditelja;

Testiranje prema potomstvu (progeni test).

Rezultat ovog konstantnog rada je rasa koja nastavlja da pridobija publicitet, kako u Francuskoj, tako i na međunarodnom nivou. Poseduje visok nivo ravnoteže kvaliteta mesa i materinstva, za razliku od drugih tovnih rasa gde se, obično, izdvaja jedan upečatljiv kvalitet, a retko kombinacija nekoliko kvaliteta.

Il de Frans rasa je idealna da ispuni ove ekonomske ciljeve.

OSOBINE:

Prilagodljivost: Il de Frans se nalaze u više od 30 zemalja širom sveta. Rasa je poznata po svojim odličnim performansama u polu-intenzivnim, intenzivnim i ekstenzivnim uslovima.

Kvalitet proizvoda: Il de Frans je jedna od najboljih rasa u pogledu kvaliteta mesa. Zbog svog hemijskog sasava, ukusa i brzine prirasta, ona se široko koristi u industrijskoj proizvodnji za snabdevanje klaničnih pogona. Najčešće meso ovaca u Francuskoj upravo potiče od Il de Frans rase ovaca - oko 300.000 ovaca i čini 22% ovčijeg mesa. Prosečna težina ovce je 70 - 90 kg, dok ovnovi teže oko 110-150 kg. Visina grebena u ovaca je 67 cm, dok kod ovnova iznosi 77 cm.

Brzina rasta: Prosečan dnevni prirast blizanca muške jagnjadi na 10 - 30 dana iznosi 251grama, dok se kod muških jedinčadi kreće 361 gr za 30 - 70 dana. Sa 42 dana starosti jagnjad dostiže 19 - 22 kg, sa 100 dana starosti 34 - 41kg.

Dugovečnost: Ovce ove rase su dugovečne i mogu da proizvode jagnjad u uzrastu od 9-10 godina, u zavisnosti od ishrane. Zapisan je primer da je ovca od 11 godina ojagnjila 29 jaganjaca.

Proizvodnja mleka i materinstvo: U pogledu plodnosti i mlečnosti, Il de Frans je među liderima kod tovnih rasa. Il de Frans ovca doji svoju jagnjad bez ikakvih problema. Zbog izuzetno dobre mlečnosti ovaca, blizanci i trojke se gaje bez teškoća.

Mogućnost ukrštanja: Il de Frans ovan prenosi svoju izuzetnu skladnost, brz mišićni razvoj i porast svom potomstvu kao dominantni gen. Ovaj kvalitet je uglavnom odgovoran za popularnost Il de Frans ovnova među proizvođačima jaganjaca za klanje, i rasa zaista čini veliki doprinos da se potrošači mogu snabdeti sa dobrim kvalitetom jagnjetine. Il de Frans ovce, ukrštene ili čistokrvne ženke su tražene zbog plodnosti, dobre proizvodnje mleka i izuzetnog materinstva.

Agroinfo.rs

Il DE FRANS: Ovca francuske rase visokih performansi

Komentari

but effecting me 18 days after I started buying generic cialis online safe

sildenafil citrate tablets viagra without a doctor prescription usa homemade viagra

  • Od affisy
  • 2023-03-19 07:56:29

online viagra sildenafil price viagra generic cost

ivermectin for ivermectin where to buy ivermectin cream price

  • Od adobre
  • 2023-03-30 08:09:41

cialis 10mg cialis vs.levitra tadalafil vs cialis

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Australija ima previše ovaca, a prezasićenost ovčetinom u Australiji je dovela do pada cena, a neki farmeri ubijaju ili daju svoje ovce da bi uštedeli na troškovima uzgajaja ovih životinja na farmi.

Ministarstvo poljoprivrede podržalo je projekat Udruženja odgajivača ovaca Srbije o podizanju klanice i prihvatilo da obezbedi 50 odsto novčanih sredstava od vrednosti investicije.

Opština Vlasotince raspisala je četiri javna poziva za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Prvi poziv otvoren je za nabavku novih pčelinjih društava i nabavku opreme za pčelarstvo. Podsticaj će iznositi 80 odsto od vrednosti investicije.

Čokanska cigaja je rasa ovaca poreklom iz Rumunije koja je uspela da se prilagodi slatinastim pašnjacima i opstane na severu Banata. Ove godine, Udruženje odgajivača ovaca “Čokanska cigaja“ u Sanadu, mestu na severu Banata u opštini Čoka, priredilo je sedmi put “Susret ovčara“.

Sorta šljive 'pozna plava' stvorena je 1980. godine samooplodnjom sorte 'čačanska najbolja'. Međutim, kao nova sorta, 'pozna plava' je priznata relativno skoro - 2008. godine. U nastavku teksta saznajte više o ovoj sorti.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета