Koristite test koji OTKRIVA da li je MED pravi ili ne

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Kako možete da procenite da li je med pravi ili ne, ako ga ne kupujete kod proverenog proizvođača?

 Sve više se u prodaji mogu naći takozvani "lažni medovi", odnosno proizvodi koji samo po izgledu podsećaju na pravi kvalitetan med, ali bez i jedne lekovitosti. Pre nego što se odlučite za kupovinu meda, možete da ga testirate.

Saznajte i kako...

1. Bagremov med se razlikuje od drugih jer je svetliji, sa 20 odsto vode u sebi i sa 20 odsto polena,  kada gledate u odnosu na svetlomed je zelenkastožućkaste boje.

2. Bitna karakteristika meda je kristalizacija. Mada bi i tada trebalo da budemo oprezni; pravi med će se kristalizovati u celoj tegli, a lažni samo po dnu.

3. Potrebno je, pratiti i kako "ide" mehur. Kod lipovog meda mehur "ide" sporije, dok se kod pravog bagremovog meda formira srebrnkast krug. Ako mehura nema tj: med je lažan odmah  se cela količina meda spusti na dno. 

4. Mnogo će reći  cena meda, mada se i to vešto laže. Kad date 500 dinara za teglu meda, tada znajte da to nije med. Realna cena meda  bi trebalo da bude oko 1.000 ili 1.200 dinara sada. Neki  podignu cenu "lažnog meda" samo da bi ubedili kupce da je reč o pravom.

Koristite neki od ovih načina za proveru meda, veoma je bitno da znate šta uzimate, jer med obezbeđuje normalan rad mišića i srca, nervnog i endokrinog sistema, podstiče rad imunološkog sistema i poboljšava otpornost na infekcije.

Agroinfo.rs

Koristite test koji OTKRIVA da li je MED pravi ili ne

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ako niste znali i pčele putuju, ako vam se desi da na nekom delu auta zateknete čitav roj pčela ne paničite, ne dirajte ih!!!

Pčele su izuzetno važni i vredni insekti od čijeg opstanka zavisimo. Mnoge organizacije su udružene sa ciljem da ih spasu od nestajanja koji je sve izvesniji.

Prijava lažnog meda je sada dostupna svima i može se obaviti elektronskim putem.

Cena meda uskoro bi mogla da bude i 2.000 dinara za kilogram, a razlog je smanjena ponuda. Klimatski uslovi nisu odgovarajući, a sve je više livada u korovu, pa je smanjena aktivnost pčela.

Iako je savremena dimilica deo pčelarskog pribora tek oko jednog veka, dim se od davnina koristio kao umirujuće sredstvo prilikom rada sa pčelama. U nastavku teksta saznajte zašto je korišćenje dima važno u pčelarstvu.

Poput proizvođača voća i povrća, mnogi pčelari takođe beleže lošu godinu. Na području Unsko-sanskog kantona u Bosni i Hercegovini kažu da je u pitanje doveden opstanak velikog broja košnica na ovim prostorima.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета