Поред меда, пчелињег воска, матичног млеча, перге и прополиса, пчелињи отров представља такође користан пчелињи производ који заузима видно место како у народној, тако и у званичној медицини неких земаља. Ово је најмање коришћен производ за разлику од других пчелињих производа.

Пчелињи отров производи отровна жлезда која је у непосредној вези са жаочним апаратом пчеле радилице. Ново излежена пчела радилица има мало отрова, али са старошћу се та количина повећава, до око 0,4 мг када је пчела стара 15 дана. Највише отрова производе пчеле после 20 дана живота. У случају да се та резерва исцрпе, пчела нема начина да је надокнади. Пчелињи отров садржи мрављу, сону и ортофосфорну киселину, затим сумпор, фосфорно-кисео магнезијум и др.

Дејство пчелињег отрова на човечији организам врло је сложено и углавном зависи од дозе отрова, места убода, особености организма, а нарочито од његове индивидуалне осетљивости. Пчелињи отров се различито манифестује код разних особа. Обично изазива карактеристичну локалну реакцију која се испољава у осећању бола, појави црвенила и отока.

Пчелињи отров се користи као лековито средство за реуматична обољења. Он се сакупља на тај начин што се задак пчеле притиска на упијаћој хартији да би пчела испустила отров. Овај отров се у фармацији даље прерађује и продаје у облику масти или течности под разним називима.

Жаока

Свако живо биће располаже извесним органима заштите. Код медних пчела такав орган заштите и напада изграђен је у виду танке заштићене жаоке, која се лако и брзо забада у кожу животиње. У пчела радилица и у матици, на задњем крају тела налази се апарат који називамо жаочни, састављен од жаоке, двеју отровних жлезда и резервоара за сакупљање отрова. Већа отровна жлезда је облика трубице, на доњем крајњем делу налази се проширени резервоар отрова, који је наставак жлезде. Резервоар се отвара на основи жаоке, ово омогућава отварање мале отровне жлезде.

Жаока се састоји од неколико делова, спојених покретљивим мишићима. У стању мировања они су скривени у посебној комори, на доњем делу трбуха и задњег дела. Оштри делови жаоке састављени су од трију танких, на врховима веома оштрих, штапића, то су тзв. саонице два бодежа. Бодежи се налазе под саоницама и могу да клизе по њима. Између саонице и бодежа налази се смештен узани канал којим отиче отров из резервоара и мале жлезде. Крајеви бодежа су назубљени, тако да спречавају повлачење бодежа из коже у коју се забадају.

У тренутку убода пчела подвија задњи крај тела, брзо истура жаоку и забада бодеже у кожу, истовремено, из резервоара и мале жлезде својим сакупљањем истискује отров у канал бодежа, кроз који овај део доспева у раницу, створену бодежима. Бодежи са зупцима јако се држе у кожи тако да пчела, при покушају да се ослободи и одлети, оставља целу жаоку која из ње том приликом извуче и отровне жлезде, услед овога долази до смртоносног оштећења унутрашњих органа. Непосредно после тога угине. Међутим, заостала жаока у телу нападнутог наставља да се рефлексно скупља и продире дубље. Радом својих мускула и даље цеди отров у току наредних неколико минута, из отворене жлезде и резервоара.

Да бисмо спречили веће изливање отрова потребно је што пре после убода прстима или пинцетом ухватити жаоку и то што ближе кожи и извадити је из ранице. Деловање отрова, који је продро у раницу, може се умањити квашењем, односно трљањем мешавином амонијака и алкохола, алкохолом или јаком ракијом. Уколико је убод намерно изазван у циљу лечења, жаоку треба оставити у кожи 5-10 минута да би се сва количина отрова из отровних жлезда излила у кожу.

Производња пчелињег отрова

Да би се пчелињи отров добио у чистом стању примењује се неколико поступака. Један од ових заснива се на томе, што се поједина пчела хвата прстима леве руке за груди, а десном, пинцетом хвата испружена жаока, тада се пажљиво извлачи из тела заједно са отровним жлездама. Извађена жаока ставља се на чисто сатно стакло и иглама под лупом расцепкају се резервоар и жлезде са отровом. После тога се иглама одбацује резервоар и остацима отровних жлезда, а на стаклу остаје чиста кап отрова. Кад се наставља и на исто стакло се додаје отров извађен из осталих пчела. Сакупљени отров може се пренети у ампулу или епрувету и чува у чистом стању или разблажи физиолошким раствором и у истом чува. Физиолошки раствор прави се од 9 г хемијски чисте кухињске соли (НаЦл) у 1000 мл дестиловане воде и стерилише се 10 минута на 120°Ц. Отров се може и осушити на стаклу па, у случају потребе, треба га растворити било у физиолошком раствору или дестилованој води.

Други поступак састоји се у томе, што се пчела натера да испушта отров у дестиловану воду, физиолошки раствор, биљно или бадемово уље. За ову сврху у погодан суд налије се одређена количина дестиловане воде, физиолошког раствора или поменутог уља, до горњег руба грлића боце, грло суда треба покрити танком порозном гумом привезаном концем око грлића суда. Пчелу треба прихватити прстима или пинцетом, наместити изнад површине гуме и држати је тако, да истурена жаока приликом испуштања отрова не додирује површину гуме. На овај начин у једном се суду може сакупити отров од великог броја пчела.

Производња већих количина пчелињег отрова постала је могућа тек после отркића да пчеле реагују на слаб удар електричне струје испуштајем капљице отрова. У индустрији нарочитим поступком, применом електричне струје, пчеле отпуштају отров који се сакупља било упијањем (са сунђером) или на други начин и користи за прераду у фармацеутске препарате у одређеним дозама, за примену у медицини.

Данас није никакав проблем конструисати и направити апарат за производњу пчелињег отрова. Испуштен отров се скида са стаклене плоче помоћу жилета. Пчеле од којих се на овај начин експлоатише отров скоро редовно преживе, али због велике количине испуштеног алармног феромона пчелиње друштво постаје нервозно и агресивно, па се због тога апарат може користити у ограниченом временском периоду и никако где у близини има људи и домаћих животиња.

Дакле, пчелињи отров се не депонује изван пчелињег тела већ остаје у резервоару отровне жлезде пчеле све док она није принуђена да је у самоодбрани употреби. Пчела радилица се може принудити да избаци отров не губећи жаоку и део унутрашњих органа као што се то догађа када убоде човека или неку друго топлокврну животињу.

Izvor: agropress.org.rs

Ово је најскупљи пчелињи производ