Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani u skoro svim zemljama sveta. Vrlo je zdrava i značajno bi bilo da se redovno koristi u ishrani. Dobra vest je da se ovo povrće, osim u proleće, može sejati i u julu, pa tako u njemu možemo uživati duže tokom godine.

Boranija (lat. Phaseolus vulgaris) je jedna od najrasprostranjenijih namirnica na svetu. Ona čini izuzetno važan deo ishrane jer sadrži velike količine visoko kvalitetnih proteina. Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez “konca” i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom različitog oblika, veličine i boje, koje zovemo pasulj.

Gajenje boranije i njene najrasprostranjenije sorte

Boranija dospeva za 45-70 dana. Razlikujemo niske sorte boranije, kao i visoke sorte (preko 3 m) koje se gaje uz potporu (pritku). Niske sorte se gaje bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnom mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavni i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte Piker, Galatin 50, Favorit, Harvester, Nijagara, Sprajt i domaće sorte Panonka, Sana i Jasenica. Za berbu najranije stiže Palanačka rana. Od žutih sorti poznata je Maxidor – žuta olovka, zatim Top Krop - zelena olovka.

Prolećna i letnja setva boranije

Kod boranije sadnja počinje oko 20. aprila. Naredni rokovi opredeljuju se prema metodi toplotnih jedinica ili metodom "setva posle nicanja". Ova druga metoda obavlja se tako što se setva u svakom narednom roku obavlja posle nicanja iz prethodnog roka, sve do kraja maja. Letnja setva počinje 25. juna i traje do 15. jula. U uslovima navodnjavanja radi obezbeđenja neprekidne berbe boranije iz prolećne i letnje setve, seje se svakih 7 - 10 dana od kraja aprila do 10 - 15. jula. Za setvu na razmaku od 50 x 4 - 5 centimetara (sklop od 40 - 50 biljaka/m²) potrebno je 100 - 150 kg semena po hektaru. Kod prolećne setve je neophodno da temperatura prelazi 10 stepeni, samo što je pri tako niskim temperaturama usporen rast. Optimalna temperatura za rast ovog povrća je 18-25 stepeni. Mnogi pak smatraju da boranija koja se seje u julu daje bolje rezultate kao postrni usev. U tom slučaju treba poštovati plodored jer boranija najbolje uspeva posle korenastog i lukovičastog povrća ili, pak, strništa. Uzgaja se na zemljištu na kome tri prethodne godine nisu gajene leguminoze poput soje, lucerke, deteline i sl. 

Bolesti i štetočine biljne vrste

Kada je u pitanju zaštita boranije, treba znati da probleme mogu napraviti iste bolesti i štetočine koje napadaju pasulj i grašak. Od bolesti su to bakterijska pegavost lišća, rđa boranije, antraknoza boranije, oreolna pegavost lišća. Od štetočina se javljaju crna repina vaš, lucerkina crna vaš, majski gundelj.

Zanimljivosti

Sirova boranija je zapravo malo toksična. Nećete umreti ako ih jedete kuvane, ali ako ih pojedete sveže iz bašte, poješćete malo otrova! Toksini su više koncentrisani u semenima nego u mahunama, pa ako ćete ih jesti sirove, birajte mlade mahune sa malim semenkama. Kuvanje razgrađuje ove toksine i čini ga sigurnim za jelo.

Agroinfo.rs

Agroinfo predstavlja: Specifičnosti gajenja boranije i njena setva u julu