Грахорица је значајна крмна биљка корисна и за земљиште

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Грахорица, и озиме и јаре форме сеју се, углавном, у смешама са стрним житарицама. Значај крмних махунарки је вишеструк. Оне дају висок принос протеинске крме одличног квалитета.

Садржај сварљивих и укупних протеина им је 15-22 % и више. Количина протеина зависи од врсте легуминозе, фазе пораста, сорте итд.
Садрже минералне материје неопходне за физиолошке функције и одржавање организма животиња. Садрже значајне количине витамина, каротина, хормона.
Крмне махунарке се могу користити на разне начине: као зелена маса, сено, сенажа, силажа, биљно брашно.

Поправљају хемијске особине земљишта. Добар су предусев за већи број ратарских биљака због чега су неопходне у организовању ефикасног плодореда.

Успевају на различитим типовима земљишта и у различитим климатским условима.

Крмне махунарке и њихова производња су основни предуслов за бављење органском производњом због могућности фиксирања азота из ваздуха, те низа других позитивних особина.

Крмне махунарке добро подносе сушу зато што имају добро разгранат коренов систем који продире у земљу.
Коренов систем махунарки карактерише присуство Рхисобиум бактерија (квржичне бактерије) које имају способност фиксације азота из ваздуха и на тај начин биљке обезбеђују азотом који делом остаје за следећи усев.

Махунарке поправљају плодност и физичке особине земљишта стварајући тако добре предуслове за гајење наредних усева.

Најзаступљеније једногодишње крмне махунарке су обична (јара и озима) грахорица и сточни грашак.

Гајење озимих крмних махунарки, пре свега озимог сточног грашка и озиме грахорице, од нарочитог је значаја како би се максимално искористиле залихе зимске влаге за производњу релативно јефтине сточне хране богате протеинима у првом делу вегетације.

Грахорица (Вициа сп.) има више врста које се гаје као сточна храна, а код нас је најзаступљенија обична грахорица (Вициа сатива Л.).

Обична грахорица се користи као зелена маса, за справљање сена и силаже.

Због негативне особине да полеже, ова култура се најчешће за сточну храну користи у комбинацији са стрним житима, овсем, јечмом, тритикалеом и ражи.
Грахорица се најчешће гаји после стрних жита, зато што остаје довољно времена за припрему земљишта за сетву, посебно озиме грахорице. Јаре форме грахорице могу се сејати иза окопавина, што се често примењује у гајењу јарих форми грахорица.

Добар је предусев за готово све ратарске гајене биљке и већину повртарских.

Агротехника
Обрада земљишта, основна и површинска, је класична као и за друге крмне легуминозе, али углавном зависи од рокова сетве.

Код основне обраде нарочито је важно дубоко орање, јер грахорица, као и све легуминозе, има корен који дубоко продире у земљу, због чега је важно поорати дубље и што је могуће раније.

Орање земљишта за сетву јаре грахорице може се обавити касније у јесен.

Предсетвеном припремом земљиште треба добро уситнити и поравнати, обезбеђујући услове за благовремено и уједначено ницање биљака.
Грахорице имају добру способност фиксације азота из ваздуха.

Количине Н, П и К хранива одређују се након хемијске анализе земљишта и зависе од плодности земљишта.

Укупне количине фосфорних и калијумових ђубрива дају се приликом основне обраде, а азотна ђубрива треба дати 1/3 при основној обради у јесен (ако су у питању озиме форме), а преосталу количину азота додати предсетвено или рано у пролеће.

Грахорице позитивно реагују на уношење калцијума у земљиште, посебно на киселијим земљиштима, а количине унесеног калцијума зависе од киселости земљишта.

Ђубрење минералним ђубривима требало би обавити 2-3 седмице пре сетве због негативног деловања азота на младе клице грахорице.

Сетва се обично обавља са житним сејалицама, на међуредно растојање од 12,5 цм.

Дубина сетве је од 3-5 цм. Користити висококвалитетно семе, добре клијавости и енергије.

После сетве препоручује се ваљање, које врло повољно утиче на брзину и уједначеност ницања биљака.
Сетва и озимих и јарих форми грахорица обавља се углавном у смешама са стрним житарицама.

Улога стрнине је да послужи као носач легуминозе, како би се смањило или у потпуности избегло полегање усева, што је од великог значаја за смањење губитака при косидби.

Овакве смеше представљају добро избалансирано храниво када су у питању протеини и угљени хидрати.

Однос количина семена грахорица и житарица би требао бити 3:1.
Грахорице се сеју у два рока: раном јесењем (озиме форме) и пролећном (јаре форме).

Јесења сетва обавља се у последњој декади септембра и почетком октобра, а пролећну сетву треба обавити чим то временски услови дозволе, крајем фебруара до половине марта.

Нега грахорица састоји се у ваљању после зиме, нарочито ако је било голомразица, уништавању покорице и заштити од корова, штеточина и болести.

Косидба грахорица
Грахорице се користе за исхрану стоке у виду: зелене крме, сена, сенаже, силаже и као дехидрирано сточно брашно.

За спремање сенаже и силаже најбоље је користити у време пуног образовања махуна, када имају највећи садржај протеина.

Грахорицу за спремање сена треба косити када је у фази пуног цветања, а доње махуне су се почеле формирати.

Производња јефтине и квалитетне сточне хране гајењем крмног биља на сопственом имању, повећање приноса увођењем нових технологија, гајење нових, рентабилних култура може допринети повећању рентабилности сточарства.

Izvor:agromedija.rs

Грахорица је значајна крмна биљка корисна и за земљиште

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zbog visokih cena stočne hrane, mnogi uzgajivači su na gubitku. Tov svinja po prodajnoj ceni od 165 dinara za kilogram žive mere je više nego neisplativ.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u trećem kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti kvartal 2020. godine, povećane su za 16,7 odsto, saopštio je RZS.

Krompir i svi njegovi delovi koji ostaju nakon prerade se mogu sušiti, pretvarati u prah i dodavati stočnoj hrani kao jefniji izvor energije, pokazala su istraživanja.

Sideracija ili zelenišno đubrenje je proces zaoravanja zelene biljne mase čime zemljište obogaćujemo hranljivim materijama. Određene biljne vrste su posebno pogodne za ovaj proces.

Značajna činjenica za livade i pašnjake je da su oni na zemljištima koja se ne mogu drugačije iskorišćavati nego gajenjem ovih biljaka pre svega zbog toga što je reljef ovih površina nepogodan za obradu, a zemljišta su siromašna u svim hranljivim materijama.

Svetski okeani trenutno su na ivici kolapsa zbog velike količine komercijalnog ribolova. Tim Kašion, istraživač projekta Sea Around Us na Institutu za okean i ribarstvo na Univerzitetu "British Columbia" i njegove kolege, prikupljali su podatke o ulovu riba širom sveta od 1950. do 2010. kako bi utvrdili ko ih je i za šta koristio.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета