Комбинацијом сточног грашка и стрних жита до бољег хранива

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Гајењем сточног грашка у комбинацији са стрним житима повећава се садржај протеина и угљених хидрата.

Оптимални рок за сетву озимог крмног грашка је последња декада септембра - почетак октобра. Озиме сорте крмног грашка могу да се гаје као чисти усеви или у смеши са стрним житима као што су овас, тритикале, пшеница, јечам или раж. За сетву у чистом усеву треба употребити око 150 кг/ха семена, а у смеши са стрнинама учешће грашка смеши треба да износи 85-90% од сетвене норме у чистој култури.

Гајењем сточног грашка у смеши са стрнинама добија се избалансирано сточно храниво које садржи протеинску и угљенохидратну компоненту, а спречава се полегање грашка. Озими крмни грашак сеје се житном сејалицом на међуредни размак од 12,5 цм и на дубину између 4-5 цм.

Озиме сорте сточног грашка клијају и образују вегетативне органе при температури од 4 до 5ºЦ и поседују изврсну отпорност на ниске температуре током зимског периода. Без оштећења подносе голомразицу од -17ºЦ, а под снежним покривачем и знатно нижу температуру. Оптимална температура за раст биљака и стварање квалитетне зелене крме је од 12 до 16ºЦ.Озиме сорте сточног грашка постижу стабилне приносе од 45 до 55 т/ха зелене крме, односно између 9 до 11 т/ха сена са двадесетак процената сирових протеина у сувој материји крме.

Izvor: agromedija.rs

Комбинацијом сточног грашка и стрних жита до бољег хранива

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zbog visokih cena stočne hrane, mnogi uzgajivači su na gubitku. Tov svinja po prodajnoj ceni od 165 dinara za kilogram žive mere je više nego neisplativ.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u trećem kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti kvartal 2020. godine, povećane su za 16,7 odsto, saopštio je RZS.

Krompir i svi njegovi delovi koji ostaju nakon prerade se mogu sušiti, pretvarati u prah i dodavati stočnoj hrani kao jefniji izvor energije, pokazala su istraživanja.

Značajna činjenica za livade i pašnjake je da su oni na zemljištima koja se ne mogu drugačije iskorišćavati nego gajenjem ovih biljaka pre svega zbog toga što je reljef ovih površina nepogodan za obradu, a zemljišta su siromašna u svim hranljivim materijama.

Vizuelnim pregledom useva ozimih strnina i mladih zasada registruje se prisustvo glodara, poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Svetski okeani trenutno su na ivici kolapsa zbog velike količine komercijalnog ribolova. Tim Kašion, istraživač projekta Sea Around Us na Institutu za okean i ribarstvo na Univerzitetu "British Columbia" i njegove kolege, prikupljali su podatke o ulovu riba širom sveta od 1950. do 2010. kako bi utvrdili ko ih je i za šta koristio.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета